Proleće u Beogradu nije samo sezona lepog vremena — to je trenutak kada umetnost izlazi iz svojih tiših zimskih okvira i postaje deo svakodnevnog kretanja kroz grad. I ove godine, izložbe nisu samo “usputne stanice”, već pravi razlozi da promenimo rutu i uđemo u neki drugi svet, makar na sat vremena.
Jedna od centralnih tačaka svakako je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, gde tokom celog aprila 2026. traje nekoliko ozbiljnih postavki koje zajedno grade sliku umetnosti 20. veka. Tu je izložba “Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945”, kao i fotografski dijalog “Klara Siprel i Pol Strand: Slike drugog sveta” i skulptorska postavka “Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić”. Sve tri izložbe dostupne su uz organizovana vođenja četvrtkom i subotom, što ih čini savršenim planom za vikend koji nije klasičan izlazak.
Ako se pomerimo ka centru, Muzej primenjene umetnosti trenutno je domaćin 48. Salona arhitekture pod nazivom “Pokrenuti prostor”, koji traje kroz april i okuplja savremene arhitektonske i dizajnerske prakse. Ovo nije samo izložba, već pregled načina na koji prostor danas funkcioniše — od urbanizma do intimnih enterijera.
Za one koji vole manje, ali precizno kurirane galerijske momente, B2 galerija do 18. aprila 2026. predstavlja izložbu “Nova apstrakcija devedesetih i subjektivni gest” autora Veljka Vujačića i Dragomira Ugrena — zanimljiv povratak jednoj epohi kroz savremeni pogled.
Istovremeno, na Beogradska tvrđava, u prostoru Sahat kapije, smenjuju se dve izložbe koje daju poseban ambijent umetnosti na otvorenom:
– od 2. do 22. aprila radovi Vere Virijević Mitrović
– od 23. aprila do 13. maja izložba Biserke Petrović
U malo intimnijem, gotovo skrivenom prostoru, Muzej Zepter, početkom meseca (od 2. aprila) otvorena je izložba “Od zemlje ka nebu” vajara Dušana Petrovića — postavka koja se bavi materijalom, formom i transformacijom, ali na vrlo ličan način.
Ne treba zaboraviti ni Biblioteka grada Beograda, gde do 17. aprila traje izložba posvećena piscu Borislavu Stankoviću, dok se 16. aprila otvara i nova istorijska postavka o diplomatiji i srpsko-turskim odnosima iz 19. veka.