U 23.48 sve deluje izvodljivo. Ustajaćemo ranije, doručkovaćemo za stolom, konačno ćemo iskoristiti članarinu za trening i naučiti italijanski. Možda ćemo promeniti i posao, ali prvo da kupimo dobar planer. Onda zazvoni alarm i jedina odluka iza koje čvrsto stojimo jeste da nam treba još pet minuta.
Večernja verzija nas očigledno ima velika očekivanja od jutarnje. Problem je što joj ostavlja sve obaveze, uključujući i pranje kose.
Lako je planirati jutro koje još nije počelo
Dok uveče zamišljamo sutrašnji dan, uglavnom preskočimo njegove dosadne delove. U toj verziji ustanemo odmorne, kod kuće ima svega za doručak, a autobus stigne baš kada i mi. Ne računamo vreme provedeno u traženju druge čarape, poruku na koju moramo odmah da odgovorimo ili činjenicu da smo, planirajući rano ustajanje, ponovo legle prekasno.
Zato jutro lako postane razočaranje još pre prve kafe. Nismo uradile ništa strašno, samo nismo uspele da ispunimo raspored osobe koja je sinoć zaboravila da nam ostavi dovoljno vremena za spavanje.
Ne mora svako jutro da bude nova ličnost
Možda nam ne treba rutina koja počinje u šest i uključuje sedam dobrih navika. Možda bi bilo dovoljno da ustanemo deset minuta ranije kako ne bismo pile kafu stojeći, dok drugom rukom tražimo ključeve.
Ili da uveče pripremimo ono što nam ujutru redovno oduzima vreme: odeću, torbu, nešto za doručak. Nije naročito fotogenično, ali manje odluka pre osam zvuči kao sasvim pristojan luksuz.
Šta bi vam jutros stvarno prijalo?
Pre nego što dodamo još jednu obavezu na spisak, možemo da razmislimo šta nam nedostaje. Doručak pre izlaska? Malo tišine? Petnaest minuta bez tuđih poruka? Kratka šetnja do posla umesto još jednog jutra u žurbi?
Izaberite jednu stvar za koju zaista imate mesta. Ako je to kafa koju ćete konačno popiti toplu, sasvim dovoljno za početak. Italijanski može i posle podne.