Ako postoji dizajner koji je odavno razorio ideju da moda ima „prirodno“ stanište, to je Rick Owens. Pista mu je godinama bila poligon za telo kao skulpturu, za tamu, asketizam, brutalizam i anti-glamur. Ali kada se njegovo ime pojavi na tubi paste za zube, pitanje više nije šta Rick Owens radi, već gde se moda uopšte završava.
Kolaboracija Ricka Owensa sa brendom SELAHATIN – minimalistička, gotovo monaška pasta za zube u brutalističkom pakovanju – na papiru deluje kao logičan korak. SELAHATIN već godinama koketira sa arhitekturom, dizajnom i kulturnim kapitalom, dok je Rick Owens odavno prestao da bude „samo“ modni dizajner. Njihov zajednički proizvod nije osmišljen da miriše na svežinu ili osmeh, već na ideju: higijena je predstavljena kao ritual, kupatilo kao intimni hram, a svakodnevni trenutak kao produžetak estetike.
Ipak, upravo tu nastaje nelagodnost.
Moda već dugo ne poznaje granice; znamo to odavno. Ušunjala se u galerije, hotele, restorane, parfeme, nameštaj, pa čak i arhitekturu. Sve je postalo potencijalna platforma za identitet brenda. Ali pasta za zube otvara novo pitanje: da li je ovo još jedan subverzivan potez ili znak da je i subverzija postala očekivana?
Rick Owens nas decenijama uči da telo nije tu da bude prijatno, već ogoljeno i sirovo. Njegova estetika je asketska, ponekad nelagodna, često namerno lišena zadovoljstva. U tom smislu, pasta za zube bez „hedonističkog“ narativa deluje kao dosledan gest. Nema slatkoće, nema igre, nema obećanja sreće. Samo funkcija, forma i ideja u svom najčistijem obliku.
Ipak, pitanje ostaje: da li nas ovo zaista još uvek pomera?
U trenutku kada svaki luksuzni brend pokušava da uđe u „lifestyle“, granica između konceptualnog poteza i marketinške ekspanzije postaje tanka. Rick Owens je, paradoksalno, postao dovoljno jak brend da više ne može da šokira. Čak i kada nas tera da razmišljamo o pasti za zube, reakcija više nije zgražavanje, već klimanje glavom: naravno da je i to uradio.
A ako smo spremni da analiziramo tubu paste sa istim žarom kao kolekciju sa piste, onda moda zaista više nije industrija, već sistem razmišljanja koji se uvukao u sve pore života.