Posle godina savršeno čistih linija, bež zidova i enterijera koji više liče na showroom nego na nečiji dom, vraća se prostor koji ima karakter.
Sve češće biramo stanove koji nisu „savršeno uklopljeni“, već izgledaju kao da su nastajali vremenom. Stara lampa pored modernog kauča, keramika sa buvljaka, knjige koje nisu složene po bojama, drveni sto sa tragovima korišćenja i umetnost koja ne mora da se uklopi ni sa čim.
Ovaj zaokret nije samo estetski. U pitanju je i zamor od enterijera koji deluju previše iskontrolisano. Umesto prostora koji izgleda dobro samo na fotografiji, ponovo želimo dom koji je udoban, ličan i pomalo nepravilan.
Zato se vraćaju tamnije drvo, vintage komadi, teksture, šare i predmeti koji nose neku priču. Čak i maksimalizam danas izgleda drugačije — manje kao gomilanje stvari, a više kao pažljivo građenje sopstvenog vizuelnog sveta.
Najzanimljiviji enterijeri trenutno nisu oni u kojima je sve novo. Naprotiv, najbolji efekat često nastaje upravo kada spojimo nešto nasleđeno, nešto pronađeno i nešto savremeno.
Možda je zato najveći trend u enterijeru trenutno zapravo vrlo jednostavan: da prostor konačno ponovo izgleda kao naš.