Xander Zhou nedavno jeobjavio video zapise iz svoje kolekcije FW25 uz poruku: “ovo nije AI – evo dokaza”. U eri kad Photoshop, generativne mreže i digitalne manipulacije preuzimaju vizuelni prostor, izjava dizajnera koji insistira na “stvarnom” nosi težinu, jer poziva na sumnju u samu realnost mode.
Zhou ne pokušava da ignoriše tehnološku revoluciju; naprotiv, on stavlja “ne AI” etiketu kao obrazac kredibiliteta. To je izazov: u svetu u kojem je virtualno često prihvaćeno kao jednako vredno “stvarnog”, gde živi kreativni um mora braniti autentičnost svojih slika, shvatamo da moda više nije samo estetika, već front digitalne borbe.
Virtuelno ili stvarno; granica postaje maglovita
Video zapisi koje je objavio nisu spektakl tehnike – nisu CGI predstave. Oni su jednostavan gest: pokret tela, pad tkanine, svetlost koja klizi preko materijala. I kroz taj pristup, Zhou daje kontrapunkt trendu u kojem modni brendovi sve češće koriste AI generisane lookbook slike, holograme, virtuelne modele.
U FW25 kolekciji, oblici su fragmentisani, asimetrični, kao da materijali sami izbegavaju da budu “previše perfektni”. Tkanine se savijaju u nepravilnim prelazima, šavovi su ponekad namerno naglašeni, svetlost se lomi preko kompleksnih tekstura. Sve čini da gledalac stalno propituje – je l’ ovo render ili desķ projekt?
Kritički momenat: da li će i dizajnera optuživati za AI?
Ako slika može da bude veštačka – zašto ne i dizajn? U bliskoj budućnosti, kada AI stvara modele, krojeve, teksture, gde će biti granica vlasništva i autorstva? Hoće li neko jednog dana reći: “On je ukrao moj algoritam” i optužiti kreatora da je koristio AI? Zhouov potez da javnog demantovanja AI-a ukazuje da je takva budućnost već uveliko neizvesna. Jer, tamo gde verodostojnost nije zagarantovana, mora da pribegne samoodbrani.
Zašto nam treba više takvih glasova u modi
Zhou koristi digitalnu skepsu kako bi zaštitio svoj umetnički gest. Ali ovde nije reč samo o njemu – ovo je znak da moda mora da ima zaštitne mehanizme protiv svoje digitalne dekonstrukcije. U svetu u kojem su glavni kreativni direktori uglavnom ljudi ponikli u analognim vremenima, glas različitog iskustva često donosi dodir nesigurnosti. Ne zbog samog neznanja, koliko zbog neprijatnosti koju pitanje povlači sa sobom.
Autentičnost kao modni imperativ
Xander Zhou podseća da estetika nije samo oblik; ona je borba. Naša potreba za lepim nije ona koja teži ka slikama samim, već slike koje odolevaju potrebi da budu digitalno “ispeglane”.
I u toj borbi, svaki šav koji se malo prelama, svaka senka koja ne klizi savršeno, svaka tekstura koja se odupire – postaje deo metafore: autentičnost u doba simulacije.
Moda više ne nosi samo tela; ona nosi istine koje treba braniti.