Postoji ona čudna kategorija odeće koja nije pidžama, ali definitivno nije ni nešto u čemu smo planirali da izađemo iz kuće. Dovoljno je udobna za kauč, dovoljno pristojna da otvorimo vrata dostavljaču i dovoljno dobra da u njoj provedemo ceo dan bez osećaja da smo ostali u onome u čemu smo spavali. Internet joj je, naravno, već pronašao ime – house uniform.
Ideja je jednostavna: nekoliko komada koje automatski oblačimo čim stignemo kući. Mekane pantalone širokih nogavica, dobar pamučni top, oversized košulja, kardigan, pleteni komplet ili helanke koje nisu nužno namenjene treningu. House uniform nema mnogo veze sa trendovima, a još manje sa komplikovanim stilizovanjem. Poenta je upravo u tome da ne moramo da razmišljamo šta ćemo obući.
Zanimljivo je što smo nekada kućnu odeću tretirali kao modnu „čekaonicu“ – mesto na kojem završavaju stare majice, trenerke koje više ne nosimo napolju i komadi koji su odavno izgubili prvobitnu namenu. Sada joj pristupamo gotovo kao posebnom delu garderobera. Želimo da nam bude udobno, ali i da se osećamo sređeno čak i kada nas tog dana niko neće videti.
Možda je upravo zato house uniform postala toliko privlačna. Ne oblačimo se za kancelariju, večeru, Instagram fotografiju ili nečiji pogled, već isključivo za sopstveni život između četiri zida. A možda je pravi luksuz garderobera upravo imati odeću koja nema zadatak da impresionira bilo koga – osim nas.