„Ne smem s tobom nigde na javna mesta. Pričamo uživo.“
„Ma jok, sve cool. Lepo spavaj.“
Tako se završila jedna prepiska. Ne dramom. Ne svađom. Samo jednom rečenicom koja je rekla sve.
Šta je sa muškarcima?
Ne, nije ovo tekst o tome da su „svi isti“. Nisu. Ali postoji jedna vrsta koja se poslednjih godina razmnožila brže od spam poruka.
To su oni koji panično žele da uđu u tvoj život. Pišu od jutra do mraka. Planiraju putovanja. Govore da si drugačija. Da te dugo traže. Da im prijaš. Da si mir koji nisu imali.
A onda, čim treba da se pojave pored tebe na dnevnom svetlu, odjednom imaju alergiju na javna mesta.
Ne sme.
Ne može.
Nije trenutak.
Pričaćemo uživo.
Naravno da nećete. Jer ljudi koji imaju hrabrosti da budu uz tebe nemaju potrebu da se kriju od sveta.
Najzanimljivije je što se muškarci danas često žale kako su žene komplikovane. A onda napišu poruku koja bi zbunila i veštačku inteligenciju.
Žele bliskost, ali bez odgovornosti.
Žele pažnju, ali bez prisutnosti.
Žele ženu, ali ne žele da iko zna da je pored njih.
To nije misterioznost. To nije oprez. To nije „privatan život“.
To je kukavičluk obučen u izgovore.
Jer kada muškarac kaže da ne sme da bude viđen sa tobom, on ti zapravo govori gde si na njegovoj listi prioriteta. I nije problem što nisi prva. Problem je što nisi ni dovoljno važna da te neko pogleda preko stola u kafiću.
Najtužnije je što će mnoge žene pokušati da razumeju.
Možda ima problem.
Možda prolazi kroz nešto.
Možda nije spreman.
Ne.
Možda samo računa da ćeš pristati na mrvice.
A mrvice postoje samo zato što ih neko uporno prihvata.
Nije problem što je otišao.
Problem je što je mislio da će ostati, a da ti usput objasni kako je sasvim normalno da budeš tajna.
Nije.
Ako neko ne može da stoji pored tebe na ulici, nema šta da traži ni u tvojoj glavi, ni u tvom krevetu, ni u tvom životu.
I možda je baš zato njen odgovor bio najbolji.
„Ma jok, sve cool. Lepo spavaj.“
Jer postoje poruke na koje se ne odgovara raspravom.
Odgovara se dostojanstvom.