The A-List / Edicija 36
Krug
Krug je jedna od onih formi koje nam se vraćaju celog života, bez obzira da li o njima mislimo svesno ili ne. Možda zato što, kako je govorio Plotin, „sve u prirodi teži povratku sebi“, a krug je jedini oblik koji taj povratak čuva bez prekida. Na kraju godine ta se geometrija najjasnije ocrtava: ono što smo započeli dobija svoje obrise, ono što smo zanemarili traži svoje mesto, a ono što smo preživeli vraća se kao iskustvo koje tek sada možemo da razumemo.
Završetak godine nije linija, već zatvaranje kruga; trenutak u kojem shvatamo da ništa što nas je formiralo nije nestalo, samo je promenilo položaj u našoj unutrašnjoj mapi. Zato ovaj period ne donosi isključivo nostalgiju, već i određenu jasnoću. Gledamo unazad ne da bismo sudili sebi, već kako bismo prepoznali šta se to u nama samima zaokružilo: koja misao, koja emocija, koja navika je postala sastavni deo našeg unutrašnjeg sveta.
Umetnici su često intuitivno osećali moć kruga. Paul Klee je verovao da je krug „najhumaniji“ od svih oblika, jer dopušta da se u njemu smeštaju kontradiktornosti bez sudara. I zaista, krug ne traži savršenstvo – samo spremnost da prihvati sve svoje tačke. Možda zato i mi, pred završetak jedne godine, pokušavamo da se zaokružimo: da priznamo sebe celovito, sa onim što smo postali i onim što još postajemo.
I kao što svaki krug ima trenutak zastoja pre nego što se ponovo pokrene, tako i ovaj decembar nudi kratku pauzu između starog i novog. U toj pauzi stvaramo svoje male rituale: pravimo liste, biramo poklone, pravimo planove, ali iznad svega – osluškujemo gde se sledeći krug otvara.
