Pijace su odavno prevazišle vikend ritual nabavke za sredovečne dame i gospodu, i uverile nas da je zabava na pijačnoj tezgi. Zemunska i palilulska drže hajp i pravo su disko mesto kao prvi izbor kada hoćete da pokažete strancu kako smo kul. Pokušao je ovaj pelcer da se prenese i na pijacu Banovo brdo i Bajloni, ali jedino Beogradski noćni market može da okupi kritičnu masu, i poput pijace u Beču ili Odprte kuhne u Ljubljani, dozove mlade na ovu zabavu tradicionalno rezervisanu za svet odraslih.
Kada putujemo prvo na bucket listu stavljamo pijacu u Rimu, lokalnu bakalnicu u Solunu ili čuvene streetfood čarolije u Barseloni, zašto onda ne bismo i našu vikend rutinu uvrstili i pijace prestonice kao mesto okupljanja, osmeha, dobre energije, hrane i zavodljivih gutljaja. Iii već jesmo? Friška foodie destinacija, koliko su friške i namornice koje koriste, jeste upravo Đeram pijaca i Tezga 54. Navikli smo da idemo u ovom pravcu do Tise, tako da nam neće biti teško da koji metar pored zađemo i nađemo novo blago.
Pogotovo kada vidimo da su pioniri u tome da morsku hranu i đakonije upakuju u street food opcije.
Ne sećam se da smo videli skoro nešto slično u ovom formatu. Beležimo nedavno pokušaj riječke franšize fish burgera na Kaleniću, ali ovo je potpuno drugačije. Sve nam je jasno kad shvatimo da iza koncepta stoje poznata nam lica Tata Mata restorana, što u samoj osnovi obećava kvalitetne dobavljače, dobro iskustvo, oproban koncept. Ipak, kada se Šefovi zaigraju i naprave svoje čedo koje ne gađa masu, kada se namirnice i jela pripremaju za maksimalno 20ak osoba dnevno – to je prava stvar.
Zaljubljenici koji nam donose ovaj koncept su Filip i Boris, spoj iskustva i mladosti, šarma koji samo Splićanin može doneti u servis, oslovljavanje sa Šjor… Jesmo li rekli da su doveli more u Beograd? Nesigurni pogledi prolaznika, perači ulica u zbunu, stilizovane devojke vrlo usmerene na to da uz butelju vina, buzaru i pastu razmene najnovije gradske intrige, pojedini beogradski alas, seda kosa raskopčana košulja… Svi su se oni bojažljivo il s namerom uputili na jedno gastro morsko putovanje.
“Šta imam sveže, to ću da ti spremim”, kaže Boris koji već osam godina plovi beogradskom gastro scenom.
I zaista je tako, od lignje pa sve do konfitirane jage, jer naravno da su u dobrim odnosima sa komšilukom i znaju kada dođe sveže meso za taj dan. Tako je, niau samo riba i morski plodovi u pitanju, nađe se tu i jaga i pile, ali sve na njihov način. Ali posebno iznenađenje jeste ona street food opcija, hot dog od hobotnice, dobar i spekatakularan upravo onako kako i zvuči. A osećaj da ste pojeli “uličnu hranu” koja nije junk, već zdrava opcija, neprocenjiv je.
Uparivanje sa svežinom Naked wines etiketa, pa slatka završnica sa bezglutenskim browniem punog orašastog ukusa – momci zaista znate šta radite. Mislim da će koncept ubrzo zaživeti. Ali, što je najbitnije, da će dugo trajati i istrajati sezonama jer to jeste najveći izazov noviteta. Ekipa deluje dovoljno “nabrijana”, baš se lože na personalizovan pristup, a sreću ima dosta hodočasnika ovakve gastro meke. Odrasli na pričama o Studio 54, nek samo malo disko prašine padne po ovom gastro užitku, biće ovde dobar disko provod.