U svetu boja, emocija i suptilnih poteza četkice, Svetlana Ninković ističe se kao umetnica koja svojim delima duboko promišlja o životu, slobodi i unutrašnjem svetu. Njena platna nose intimne priče, izražene kroz pažljivo birane tonove i teksture, pružajući publici priliku da zakorače u njen svet. Kao slikarka, Svetlana istražuje širok spektar emocija, od sreće do melanholije, stvarajući umetnička dela koja ostavljaju snažan utisak. Njene slike često kombinuju suptilne detalje s odvažnim bojama, stvarajući jedinstven balans između introspektivnog i ekspresivnog. U intervjuu za Social Club magazin Svetlana Ninković objašnjava kako je važno voleti sebe da bi umeo da voliš i druge i otkriva da je sada tačno na mestu na kom treba da bude i da to ne bi menjala ni za šta na svetu.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što sam samo jedna ja, ne postoje dve mene. Divno je voleti sebe i svoju energiju, biti siguran u sebe i voleti svoju refleksiju u ogledalu. Odatle sve kreće, kad voliš sebe, voliš i druge.
Kakvu kafu piješ?
Volim da pijem kafu prepunu ljubavi s prijateljima na svojoj terasi.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir je u meni, svakodnevno ga negujem i najvažnije mi je da ga sačuvam.
Šta je za tebe sloboda?
Boje, ples, vetar, ljubav, emocije, trenutak, miris, kosmos – ja sam sloboda.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Volela bih da znaju ono što ne znam ni ja sama.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
„Ciganin, ali najlepši”, Kristiana Novaka.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Preskačem karaoke.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Sada sam tačno tu gde treba da budem i ne bih to menjala ni za šta na svetu.
U Beogradu…
U Beogradu je reka, čamac, sunce, vetar, ekipa i porodica.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Zašto brineš? Sve je u redu.