Glumac Stefan Radonjić priča o svojim pobedama nad životnim preprekama, objašnjava zašto sve manje danas ima slobode i otkriva šta za njega znače Beograd i Dorćol.
Zašto je dobro biti „ja”?
Nisam siguran da li je dobro biti ja. Svako treba da bude svoj i da voli i uživa u autentičnosti. To je teško i to je težak proces. Ono što mene čini mirnim sa sobom i šta volim kod sebe jeste istrajnost u realizaciji ambicije da budem glumac, i svaka lična pobeda nad preprekama koje mi život i posao postave.
Kakvu kafu piješ?
Prestao sam da pijem kafu. Imao sam ritual dok sam je konzumirao, ali s vremenom je nestao. Ako nekada naručim kafu, to je ili ristretto ili domaća bez šećera.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir pronalazim u stvarima koje me odmaraju i izoluju od svakodnevnih tenzija. Ne znam da li sam našao recept za to. Tražim ga još uvek.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda za mene predstavlja poziciju u kojoj možeš da donosiš odluke a da ti neko sa strane ne nameće put ili da te ucenjuje. Sloboda se zloupotrebljava danas. Svakakvi neprimereni, nemoralni pa i vulgarni postupci mogu da se opravdaju slobodom. Sloboda sa sobom mora da nosi odgovornost. Što se više priča danas o slobodi, sve je manje ima. Trenutno se jedva nazire.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Volim ljude i volim tu razmenu i na sceni i van nje. Nemam ništa naručeno što bih voleo da znaju. Ako me dožive na određene načine, moguće je da je do mene, ali ipak više govori o njima i njihovim kapacitetima.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitao?
Knjiga Metjua Perija. Mnogo mu hvala na toj knjizi, kao i na svim osmesima koje mi je izazivao svojim talentom.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Zavisi koliko se popije i kakav sam tog dana…
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
Bez Beograda, koliko god me nervira i menja se, ne znam kako bih. Pored njega, Solun, Milano, Rim me zovu i obećavam im da ću im se vratiti i hoću samo da oslobodim vreme.
U Beogradu…
Beograd, Dorćol, to je škola života, to je grad ljubavi, poštenja, grad ljudi. Ali pravih ljudi, ono što u srži znači ta reč. Ljudi koji se vole. Sve je manje takvih kako idu godine i to me boli, što mi daje dodatni motiv da ih nasmejem ili pokažem ljubav kako bi spustili gard i nasmejali se očima.
Pitanje koje bi postavio sam sebi?
Ima li sve smisla? Ko sam ja? Šta mi je?