Sa one strane Atlantika sve je više dokaza za onu tursku poslovicu: „Kada klovn uđe na dvor, on ne postaje kralj, već dvorac postaje cirkus”. E, baš je tako u Americi otkad se Zlatokosi uselio u Belu kuću. Naravno, od većine bombastičnih najava, tipa zaustaviću sutra rat u Ukrajini i rešiću konflikt u Gazi za tri dana nema ništa. To su ionako izjave koje su date kako bi postale viralne, što je danas postalo mnogo važnije od suštine izrečenog. A Zlatokosi, takav kakav je, suštinski predstavlja walking meme.
Elem, poslednji u nizu kikseva zahteva malo više detalja, jer govori s jedne strane, o karakteru ljudi u kabinetu najmoćnije države na svetu, ali i stanja medija, s druge strane.
U kratkim crtama, situacija je sledeća. Ključni ljudi iz sektora bezbednosti Amerike imaju grupu za poruke na platformi Signal, gde se dele razne informacije. Grupu je oformio savetnik Zlatokosog za bezbednost i u nju dodao, pored ostalih, potpredsednika, ministra odbrane, direktora CIA, direktora Nacionalne službe za bezbednost i ključne ljude u vojsci. Suštinski ništa preterano čudno, novo je doba i komunikacija se ubrzava. Međutim, u tu grupu je dodat i urednik magazina The Atlantic, ne preterano uticajnog medija, ali koji nije naklonjen Zlatokosom.
I onda su rešili da u toj grupi vrlo detaljno razmotre vojni plan napada na određene teroriste u Jemenu. Šokirani novinar je shvatio šta ima u svojim rukama, proverio sa svojim pravnicima i objavio sve u svom magazinu. Greške se dešavaju, nema tu ništa sporno. Ovo jeste dosta nezgodno ali, opet, dešava se. Tu dolazimo do karaktera ljudi iz kabineta koji su bili u Signal grupi.
Prvo u defanzivu kreće savetnik za bezbednost koji je i pokrenuo grupu. Gostujući u emisiji na televiziji koja je vrlo bliska Zlatokosom izjavljuje da je u grupu zapravo dodao neku drugu osobu, a da je broj telefona koji je bio pod imenom te osobe u stvari broj telefona tog novinara. Reče takođe da se to svakom dešava, ali i da uopšte ne poznaje tog novinara. Voditeljki je bilo vidno neprijatno, ali sve ide u rok službe.
Onda prvo portparolka Zlatokosog izjavljuje da je taj magazin jadan, nebitan i da su to fake news. Zlatokosi nastavlja ovaj niz vređanja tog novinara i samog magazina za koga kaže da samo što se nije ugasio.
Zatim ministar odbrane čak tri puta izjavljuje da to što je pisano u Signal grupi nije zapravo vojni plan, jer ne sadrži tačne geografske koordinate. Inače, kad čitate poruke s pomenute Signal grupe nivo detalja o samom napadu je otprilike deset puta detaljniji nego informacije koje dobijate od Wolta kad poručujete hranu. Znači piše sve. Onda dolazi na red ispitivanje u Senatu zbog ovog incidenta. Tu se blamiraju redom direktor CIA koji izjavljuje da se ne seća šta se sve pisalo u grupi dok direktorka Agencije za bezbednost u dva dana daje šest različitih izjava.
Potpuni debakl. Sve to vreme konzervativni mediji i njihove podkast ekspoziture upinju se iz petnih žila da brane neodbranjivo. A to je da je jednostavno trebalo reći šta se desilo, eventualno neko podnese ostavku i život ide dalje. Ali lažovima je prirodna odbrana na svaki pokušaj napada upravo laganje i manipulacija. A to da je manje-više ceo kabinet Zlatokosog upravo takav, sad je jasno svakom ko hoće da vidi.
Ako vam ikada dosadi ovo naše ludilo, lepo spremite kokice i prebacite na CNN ili MSNBC i uživajte u cirkusu. Ovo je za njih tek početak, biće to mnogo luđe, budite sigurni. A takođe, budite sigurni da će kroz četiri godine Zlatokosi toliko da uništi sve demokratske institucije, a s tim i rejting Republikanske partije. I budite sigurni u još jednu stvar, a to je da će 2028. godine Mišel Obama biti predsednica. Treba samo izdržati do tada.