Zašto je Edinburg najlepši grad koji je posetila, šta je za nju sloboda, koliko joj je važna samoća i koji ljudi čuvaju duh Beograda, otkriva nam Sandra Silađev u iskrenom intervjuu.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što ne postoji nijedna druga osoba koja je ja.
Kakvu kafu piješ?
Hladnu bez mleka i šećera, sa puno leda, i domaću u maloj starinskoj šoljici.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Tako što provodim vreme u samoispitivanju i tišini. Okružena sam ljudima s kojima sam skroz slobodna i svoja i koje volim, a onda odvojim vreme samo za samoću. Uživam u malim, običnim stvarima.
Šta je za tebe sloboda?
Finansijska i emotivna nezavisnost od bilo koje osobe na svetu.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Nikada u životu nisam probala vinjak.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
„Kod kuće”, Bil Brajson.
Koju pesmu biraš na karaokama?
„The Winner Takes It All”, ABBA.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Edinburg. Jedan od najlepših gradova u kojima sam bila.
U Beogradu…
Volim istinske profesore, nastavnike, naučnike, umetnike, zanatlije, doktore i stručnjake u svojim poslovima, jer su to ljudi koji čuvaju duh Beograda. U Beogradu su nam potrebni svi elementi koji omogućavaju ljudima svih vrsta invaliditeta da funkcionišu nesmetano.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Kakve filmove voliš i u kakvim filmovima bi volela da glumiš? Evo i odgovora: volim drame i volela bih da glumim u laganim, pitkim i toplim dramama kao što su Notting Hill, Tajne i laži, Happy-Go-Lucky, itd.
Foto: Privatna arhiva