Hrabra, autentična i nepokolebljiva, Sajsi MC već godinama oblikuje domaću muzičku scenu svojim britkim tekstovima, nekonvencionalnim stavovima i upečatljivim nastupima. Njena muzika nije samo puka umetnost, to je igra reči s primesama revolta, bunta, individualnosti i slobode. Iza umetničkog pseudonima krije se žena koja iznad svega ceni svoj mir, ali zna da se izbori s nemirom. Sajsi MC nam je otkrila da je ispijanje kafe najsvetiji ritual u njenoj kući i dopustila nam da zavirimo u njen svet u kojem pravila ne postoje, osim jednog – biti svoja.
Zašto je dobro biti „ja”?
Dobro je, čak i odlično, jer ne znam biti nešto drugo, neka druga. Kada nema izbora, onda je biti ja jedina solucija.
Kakvu kafu piješ?
Turska, velika, crna bez ičega, i ništa od hrane uz kafu, samo kafa. Ispijanje kafe je najsvetiji ritual u mojoj kući i zove se – pauza za kafu, šalter ne radi. Kafa se pije u apsolutnoj samoći. Piti kafu s nekim kod mene nije prihvatljivo, bar ne prvu.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir je krucijalan za jednu Vagu poput mene. Kada ga nema, to me poremeti preterano i previše, tako da uvek postoji demon nemira koji preti da zasedne na tron. Pitanje kako čuvam… Izbegavam nepotrebne ratove i invaziju u moj svet.
Šta je za tebe sloboda?
Da ne moram da kalkulišem i da se pravdam.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Sve što bih volela, ja to i ljudima dam, ostalo krijem.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
„Pada Avala” Biljane Jovanović.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Nisam bila nikad na karaokama, verovatno bih birala svoju ili neku pank pesmu.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Šetanje gradovima mi je inače najomiljenija aktivnost, da ne kažem hobi, zvuči penzionerski i neka je. Kada već mogu da biram, neka to bude Lisabon, nikad nisam bila, ali eto, možda ga prizovem da me pozove u goste.
U Beogradu…
Ranije sam noć poznavala bolje nego dan, sada je to obrnuto, nedostaje mi noć. Prebrzo se menja, a ja baš i ne volim promenu.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Prestala sam da se pitam.
Foto: Alek Živković