Dok se polako pripremamo za finale sezone koje nas očekuje 11. maja, jedna serija je tiho, ali odlučno, postala apsolutni vladar malih ekrana ovog proleća. ROOSTER, nova komedija platforme HBO Max, nije samo još jedan naslov u nizu – reč je o fikciji koja je uspela da spoji vrhunsku produkciju, britku satiru i neodoljivi šarm „Ivy League“ univerziteta.
Sa prosekom od 5,8 miliona gledalaca u SAD, ovo je najgledanija nova HBO komedija u poslednjih deset godina. Uspeh je bio toliko munjevit da je druga sezona potvrđena pre nego što je prva uopšte stigla do svog finala.
Intelektualni elitizam pod lupom satire
Radnja serije smeštena je u mikrokosmos prestižnog američkog kampusa, scenu koju kritičari i publika obožavaju podjednako kao i novinarske redakcije ili špijunske kancelarije. ROOSTER uspeva da na izuzetno duhovit način ironizuje svet intelektualnog i ekonomskog elitizma. To je svet u kojem profesori ne znaju kako da se postave prema „prepametnim“ studentkinjama, gde su unutrašnje borbe za moć surovije od bilo kog korporativnog trilera, i gde žene vode iscrpljujuće bitke da bi pronašle svoje mesto u hijerarhiji.
Glavni adut serije je Steve Carell, koji ponovo dokazuje da je glumac neverovatnog dijapazona. Njegov lik, autor bestselera koji se prodaju na aerodromima, dolazi na univerzitet u očajničkom pokušaju da popravi odnos sa svojom ćerkom. Nju tumači fantastična Charly Clive, profesorka koja prolazi kroz turbulentan period nakon javnog skandala izazvanog neverstvom njenog muža (sjajni Philip Dunster).
Recept za uspeh
Ako vam se ton serije čini poznatim, to nije slučajnost. Iza projekta stoje izvršni producenti Bill Lawrence i Matt Tarses, imena koja su nam podarila Ted Lasso i Scrubs. Njihov potpis garantuje inteligentan humor prožet dubokom ljudskošću.
Carell donosi tu specifičnu melanholiju koja ga čini tako zanimljivim; on nije samo komična figura, već otac koji pokušava da navigira kroz svet koji ga suštinski ne prihvata. Njegova interakcija sa sporednim likovima – od legendarnog John C. McGinleyja (čuvenog doktora Koksa iz serije Scrubs) do Danielle Deadwyler – stvara ansambl koji je istovremeno bizaran i potpuno uverljiv.
Zašto je ROOSTER obavezna lektira ovog maja?
Ono što ovu seriju izdvaja iz mora hiperprodukcije jeste njena sposobnost da strogo kodirani i naizgled uštogljeni svet akademske elite pretvori u nešto veoma humano i lično. Na kraju dana, gledaoca ne zanimaju samo univerzitetske intrige, već ono što se likovima dešava „iznutra“.
Epizode traju komfornih pola sata, što je idealan format za majske večeri. Dok čekamo rasplet 11. maja, ROOSTER ostaje preporuka za sve one koji vole serije koje su intimne, univerzalne i, pre svega, autentične.