Počeli smo da gledamo iz radoznalosti. Prošli transfer krindža u prve dve epizode, prokomentarisali da ovo možda ipak nije za nas, a onda neprimetno stigli do toga da jedva čekamo novu. Sada imamo omiljene učesnike, one zbog kojih prevrćemo očima i vrlo razrađeno mišljenje o tuđim ljubavnim odlukama. Love Island Adria se uselio u grupne četove i razgovore uz kafu. Dovoljno je da neko pita: „Je l’ gledate?“ i narednih pola sata već je rezervisano.
Prva regionalna sezona donela nam je mnogo više od materijala za komentarisanje. U pojedinim situacijama prepoznajemo bivšeg, drugaricu kojoj stalno dajemo isti savet ili, nešto neprijatnije, sebe. Zato rasprava o učesnicima brzo postaje razgovor o našim odnosima: šta smatramo prevarom, koliko puta opraštamo i gde prestaje razumevanje, a počinje zanemarivanje sopstvenih potreba?
Da li se računa ako se niko nije poljubio?
Mili i Gašper su par čiji odnos otvara gotovo sva ova pitanja. Njihova različita očekivanja, rasprave i pomirenja teraju nas da se zapitamo šta zapravo podrazumevamo kada kažemo da smo nekome posvećeni.
Da li je flert prevara? A razgovor u kojem partner drugima priznaje da mu se dopada treća osoba, dok nas uverava da nema razloga za brigu?
Sama privlačnost prema nekome nije isto što i postupanje na osnovu nje. Ni svaki flert nema isto značenje u svakom odnosu. Ali problem nastaje kada jedna osoba misli da postoji dogovor koji druga poštuje samo dok je ona prisutna.
Možda zato korisnije pitanje od „da li se računa kao prevara?“ glasi: da li bih se osećala iznevereno kada bih znala celu priču? Ne moramo da dokažemo fizičku prevaru da bismo imale pravo da nam nešto smeta.
Da li je ona toksična ili ima zbog čega da bude ljuta?
Mili nam ovde otvara još jedno pitanje: da li ženu koja se često ljuti prebrzo proglasimo problemom, a premalo pažnje posvetimo onome zbog čega je ljuta?
Biti povređena, tražiti objašnjenje ili reći da nešto ne želite da prihvatite nije samo po sebi toksično. Ponekad se toliko bavimo njenom reakcijom da ponašanje koje joj je prethodilo ostane u drugom planu.
Naravno, opravdana ljutnja ne opravdava vređanje, ponižavanje ili kontrolu. Ali postoji razlika između zahteva da partner ne krije flert i pokušaja da mu odredimo sa kim sme da razgovara. Granica govori o tome u kakvom odnosu želimo da budemo. Kontrola pokušava da nam obezbedi sigurnost tako što ćemo upravljati drugom osobom.
Pomirili smo se. Jesmo li nešto rešili?
U odnosu poput njihovog lako prepoznajemo krug: povreda, rasprava, udaljavanje, nežnost, olakšanje. I taman kada pomislimo da je sve u redu, ponovo razgovaramo o istoj stvari.
Pomirenje može biti iskreno, a da problem i dalje postoji. Poljubac ne razjašnjava dogovor, privlačnost ne vraća automatski poverenje, a to što smo nedostajali jedno drugom ne znači da smo se konačno razumeli.
Olakšanje što je svađa završena lako pomešamo sa sigurnošću da je problem rešen. Zato posle pomirenja vredi pitati: šta će ovog puta biti drugačije, osim toga što trenutno ponovo uživamo zajedno?
Kada razumevanje počne da nas košta?
Najneprijatniji deo ove priče možda je onaj u kojem jasno vidimo šta nas povređuje, umemo to da objasnimo, a ipak iznova pristajemo na isto.
Možemo li to nazvati toksičnošću prema sebi? Možda je preciznije reći da ostajemo u obrascu koji nam šteti. Jer žena koja teško odlazi nije zbog toga odgovorna za partnerovo ponašanje. Ali sebi duguje pitanje: ako stalno objašnjavam istu granicu, a ništa se ne menja, šta radim sa tom informacijom?
Nova prilika nije nužno loša odluka. Važno je samo da postoji nešto novo na osnovu čega je dajemo, osim naše želje da ovog puta uspe. I da ne potrošimo sav prostor za sopstvene potrebe pokušavajući da razumemo tuđe.
Sa kauča, naravno, sve izgleda jednostavno. Tuđi odnos pročitamo za deset minuta. U svom imamo i lepe uspomene, hemiju, nadu i ono čuveno „ali ti ne znaš kakav je kad smo sami“.
Možda nas zato Love Island toliko drži. Došli smo da vidimo ko će se sa kim smuvati, a sada se pitamo zašto savet koji bez problema dajemo Mili ponekad tako teško primenjujemo na sebe.