Glumica Radmila Živković preminula je danas u 72. godini života. Ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji. Voleli smo je kao Đildu u „Srećnim ljudima” zasmejavala nas je kao tetka Doka u “Zoni Zamfirovoj”, a iza nje su ostale brojne epizodne i glavne uloge u kojima je plenila šarmom i vanserijskim talentom. Njene pozorišne uloge takođe su za pamćenje. Prva asocijacija većini gledalaca na ovu glumicu raskošnog talenta svakako je čuvena Nušićeva „Gospođa ministarka”. Za nju je dobila nagradu „Žanka Stokić”. Priznanja je dobila i za uloge u „Sabirnom centru” i filmu „Još ovaj put”. Za prvi, pulsku „Zlatnu arenu”, a za drugi nišku „Caricu Teodoru”.
Poslednjih deset godina, nažalost, nismo imali prilike da je gledamo na velikom platnu, o čemu je i sama nekoliko puta iskreno govorila.
„Od 2002. godine nisam dobila ulogu na filmu. Možda sam i ja kriva za to. Čim neko iskače, on ne odgovara ljudima. A, ja samo dobro radim svoj posao. Sada je masovna proizvodnja i ljudi su dosta uniženi u takvoj produkciji. Imaju mesečne plate, što je meni nepojmljivo i neprihvatljivo. Možda sam ja matora i ne razumem taj sistem, ali oni su našli taj modus jer ima toliko ljudi koji ne rade ništa i oni koji tek treba da počnu da rade. Te mlade tek ucenjuju. Pogledajte ljude koji se sada pojavljuju u nekim serijama. To su ljudi koji su godinama zapušteni po pozorištima u Srbiji, njih ranije nisu zvale ozbiljne produkcije. Sada više nije važno. Ne želim da se pojavljujem jer je ogromna degradacija profesije. Mnogima ne bih dala ni da prodaju šargarepu na kvantaškoj pijaci, a ne da se bave produkcijom i snimanjem. Nažalost, dosta naših glumaca pristaje na takve uslove jer ih je previše. Na stotine ih završi fakultet svake godine i treba nekako da se izbore za svoje mesto.” – govorila je svojevremeno za beogradske medije Radmila Živković.