Trend “pogrešnog oblačenja” koji smo primetili na revijama za proleće/leto 2025 ima duboke filozofske korene, usko vezane za savremenu kritiku konzumerizma, individualizma i načina na koji moda komunicira društvene poruke. Ovaj estetski pokret nije samo vizuelni eksperiment, već simbolizuje preispitivanje kulturnih normi o urednosti, identitetu i slojevitosti modernog doba.
Na nedavnim revijama brendovi kao što su Balenciaga, Acne Studios i Vetements akcentovali su ovu ideju kroz dekonstrukciju i subverziju klasičnih formi oblačenja. Umesto savršeno krojene odeće, gledali smo asimetrične, prenaglašene i namerno „neuredne“ komade, čime je naglašena misao da savremeni čovek ne teži urednoj jednostavnosti, već slobodi izražavanja kroz haos i slojevitost. Ovaj modni pravac simbolizuje životne protivrečnosti – svet gde su pravila fluidna, a norme podložne stalnim promenama.
(Po)grešno oblačenje
Pojam “pogrešnog” u ovom kontekstu prepoznaje se kao svestan akt pobune protiv tradicionalnih estetskih kanona. Ako je moda nekada bila medij kroz koji se izražavala društvena usklađenost, sada postaje alat za izražavanje individualne disonance i haotične prirode postmodernog sveta. Kroz namerno “nepravilno” oblačenje, dizajneri šalju poruku o nepostojanosti identiteta, o fluidnosti stila, kao i o ukidanju binarnih opozicija između “pravilnog” i “pogrešnog”. Ovaj estetski pokret u suštini poziva na prihvatanje nesavršenosti, čime se odražava filozofija poststrukturalizma i dekonstrukcije.
S druge strane, brendovi poput Issey Miyake i Sacai koriste ovu estetiku kako bi pomerili granice percepcije o funkcionalnosti odeće, dok Miu Miu i Marni kroz playful i ekscentrične stilove redefinišu ulogu mode kao kreativnog izraza neusklađenosti sa ustaljenim normama. Ovaj pokret je takođe duboko povezan sa otporom prema kapitalističkoj logici savršenstva i efikasnosti, podstičući nas da preispitamo norme lepote, uspehe i sreće koje su nam neretko nametnute kroz mainstream modu i fast fashion etikete. Bilo kako bilo, trend “pogrešnog oblačenja” bespogovorno je poziv na dublje promišljanje o društvenim strukturama, identitetu i dinamici između umetnosti i života. Kroz ovaj koncept, moda postaje prostor za dekonstrukciju, otpor i samoizražavanje.
