Međunarodni dan žena danas je za mnoge simbol cveća, čestitki i malih znakova pažnje, ali njegova istorija počinje mnogo ozbiljnije – na ulicama, u fabrikama i kroz političku borbu za osnovna prava. Da bismo razumeli šta 8. mart znači u 2026. godini, potrebno je vratiti se više od jednog veka unazad.
Početak u radničkim pokretima
Koreni Dana žena nalaze se u radničkim i socijalističkim pokretima s početka 20. veka. Industrijska revolucija donela je masovno zapošljavanje žena u fabrikama, ali i ekstremno teške uslove rada: duge smene, niske plate i gotovo nikakvu pravnu zaštitu.
Godine 1908. u Njujorku je oko 15.000 žena izašlo na ulice tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Ovaj protest postao je jedna od ključnih inspiracija za ideju međunarodnog dana posvećenog pravima žena.
Već 1910. godine, na Međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena u Kopenhagenu, nemačka aktivistkinja Clara Zetkin predložila je da se ustanovi međunarodni dan posvećen borbi za ženska prava. Ideja je prihvaćena jednoglasno.
Prvi Međunarodni dan žena obeležen je 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, gde su milioni ljudi učestvovali u skupovima koji su zahtevali pravo žena na glasanje, rad i javnu funkciju.
Zašto baš 8. mart?
Datum koji danas poznajemo vezan je za događaje iz Rusije 1917. godine. Tokom Prvog svetskog rata, žene u Petrogradu izašle su na ulice protestujući protiv nestašice hrane, rata i društvene nejednakosti. Taj protest održan je 8. marta po gregorijanskom kalendaru i ubrzo je prerastao u širi talas demonstracija koji je doprineo početku Ruske revolucije.
Nakon toga je upravo taj datum postao simbol međunarodne borbe za prava žena.
Godine 1975. Ujedinjene nacije zvanično su počele da obeležavaju Međunarodni dan žena, čime je ovaj datum dobio globalni politički i društveni značaj.
Šta se promenilo za više od jednog veka?
Od prvih protesta do danas, položaj žena u mnogim delovima sveta značajno se promenio.
Tokom 20. veka žene su u velikom broju država dobile pravo glasa, pristup obrazovanju i mogućnost da učestvuju u političkom i ekonomskom životu. Danas žene vode države, kompanije, univerzitete i međunarodne organizacije.
Ipak, borba koja je započela početkom prošlog veka nije završena.
Da li su ciljevi 8. marta ostvareni?
U 2026. godini situacija je daleko kompleksnija nego što se ponekad čini.
Prema podacima međunarodnih organizacija:
- žene globalno i dalje zarađuju u proseku oko 20% manje od muškaraca
- u mnogim zemljama i dalje su manje zastupljene na vodećim političkim i ekonomskim pozicijama
- pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti za žene i dalje nije ravnomeran u svim delovima sveta
- rodno zasnovano nasilje ostaje jedan od najvećih globalnih društvenih problema
U pojedinim regionima sveta žene se i dalje bore za prava koja su u drugim društvima izborena decenijama ranije.
Zašto 8. mart i dalje ima smisla
Uprkos napretku, Međunarodni dan žena i dalje ima snažnu simboliku. On nije samo podsetnik na istorijsku borbu, već i trenutak kada se globalno govori o nejednakostima koje i dalje postoje.
U savremenom kontekstu, 8. mart sve više postaje dan razgovora o širokom spektru tema: od ekonomskih prava i političke zastupljenosti, do zdravlja, bezbednosti i društvene vidljivosti žena.
Između tradicije i stvarne poruke
U mnogim zemljama ovaj datum se obeležava poklonima i cvećem, što je vremenom postalo deo kulturne tradicije. Međutim, izvorna ideja Dana žena bila je mnogo radikalnija – zahtev za jednakim pravima i društvenom promenom.
Možda upravo zato 8. mart i danas opstaje kao jedan od retkih datuma koji istovremeno nosi i istorijsku težinu i savremenu relevantnost.
Jer više od sto godina nakon prvih protesta, pitanje koje je pokrenulo ovaj dan i dalje je aktuelno: da li je svet zaista postao ravnopravno mesto za žene — ili je borba samo promenila svoj oblik?