U zemlji poznatoj po preciznosti, luksuzu i netaknutoj prirodi, jedan hotel potpuno razbija očekivanja – i arhitekturu. „Null Stern Hotel“, ili „Hotel bez zvezdica“, delo je švajcarskih konceptualnih umetnika Franka i Patrika Riklina i hotelijera Daniela Šarbonijea, i već godinama unosi pometnju u svetski turizam svojom jednostavnošću: krevetom pod otvorenim nebom, bez zidova, krova, vrata ili bilo kakve infrastrukture. Luksuz, po njihovom mišljenju, nije u broju zvezdica već u neponovljivosti doživljaja.
Ideja hotela nastala je 2009. godine kada su Riklinovi otvorili prvi „Null Stern“ u napuštenom nuklearnom bunkeru u švajcarskom Teufenu. Taj prostor, tada hladan i zatvoren, postao je metafora za redefinisanje luksuza. No, pravi zamah koncept dobija 2016, kada umetnici napuštaju bunkere i sele se u srce švajcarskih Alpa – na pašnjake, visoravni i doline u kantonima Appenzell, Graubünden, St. Gallen i Thurgau. Svaka lokacija nudi jedan jedini krevet pod zvezdanim nebom, dve lampe i noćni stočić, a oko vas – samo tišina prirode.
Iako minimalistički, boravak u ovom hotelu ni po čemu nije lišen pažnje.
Svakom gostu dodeljen je lični batler, najčešće lokalni stanovnik obučen u belu košulju i leptir-mašnu, koji donosi doručak, pruža informacije o vremenu i okolini, i u slučaju kiše premešta gosta u pomoćni zaklon. Cena noćenja, između 250 i 300 švajcarskih franaka, ne uključuje ni spa, ni TV, ni sobnu uslugu – ali uključuje neprocenjivu tišinu, pogled na planinske masive i osećaj potpunog iščeznuća iz svakodnevice.
No, „Null Stern“ nije samo hotel. To je umetnička i filozofska izjava. „Luksuz je prostor i vreme da budemo sa sobom“, poručuju braća Riklin. U novijim iteracijama, kreveti se postavljaju na neobična, pa i neugodna mesta – pored benzinskih pumpi ili prometnih puteva – kako bi se skrenula pažnja na društvenu nejednakost, klimatske promene i uticaj urbanizacije. Gde god da se nalazi, svaka soba šalje istu poruku: „U svetu prepunom lepote, dokle god nema svesti, ne može se spavati.“
U vremenu kada se luksuz meri brojem kvadrata, brojem jela na meniju ili brendovima u kupatilu, „Null Stern Hotel“ radikalno premešta težište: izvan zidova, u srce prirode, tamo gde je čovek istovremeno sam i potpuno prisutan. I podseća nas – možda nam za istinski odmor ne treba više od kreveta i zvezdanog neba.