„Zašto muškarci ne slušaju?” je pitanje koje, izgleda, nikada neće zastariti. U najnovijem filmu Roberta Eggersa, „Nosferatu”, i Thomas (Nicholas Hoult) i Friedrich (Aaron Taylor-Johnson), privremeni negovatelj Thomasove žene, imaju priliku da poslušaju njen savet i preokrenu sudbinu, ali ga odbacuju bez razmišljanja. Thomas je zaslepljen željom za boljim životom, a Friedrich smatra da Ellen, uopšteno žene, nisu vredne slušanja. Grof Orlok (Bill Skarsgård) je stvorenje koje ne prihvata „ne” kao odgovor.
Ili je možda ipak Ellen kriva za sve, jer je ona ta koja prva pušta Orloka u svoj život, otvarajući time Pandorinu kutiju i puštajući svu njenu pošast na svet?
Eggersov omaž klasiku horora sa feminističkim obrtom
Radnja filma smeštena je u fiktivnu Nemačku 1838. godine, u gradić Wisborg, a autentičnost epohe dočarana je raskošnim kostimima Linde Muir, inspirisanim kućnim priručnicima i portretima iz 16. i 19. veka.
Svi smo upoznati sa pričom — u zabačenom zamku Transilvanije, misteriozni Grof Orlok krije mračnu tajnu. Kada mladi agent za nekretnine, Thomas Hutter, poseti zamak kako bi sklopio posao, upada u košmar iz kog nema izlaza. Grof Orlok, pravo oličenje zla kreće u potragu za novim žrtvama, a njegov put vodi ga ka Thomasovoj supruzi Ellen. U atmosferi strave i užasa, Ellen se bori za svoj život, dok se drevno zlo širi gradom.
Eggersova vizija „Nosferatua”
Eggers u ovom filmu prenosi fokus sa muških likova, sa oronulog vampira starog kova i naivnog mladoženje, na mladu Ellen, koja se bori sa sopstvenom seksualnošću i društvenim normama tog vremena. Depp maestralno dočarava unutrašnju borbu svoje junakinje, kroz niz ekspresivnih, ponekad i grotesknih grimasa, postavljajući pitanje: „Da li zlo dolazi iz nas samih ili iz spoljašnjeg sveta?“
Eggers i feminističke teme
Eggers je poznat po filmovima koji se bave ženskim pitanjima. U svom debitantskom filmu „The Witch” (2015), predstavio je arhetip anti-majke, veštice koja ruši tradicionalne ženske uloge i ugrožava decu, porodicu, grad, pa i svet. U „Nosferatuu”, Eggers nastavlja da istražuje žensku snagu i slobodu kroz lik Ellen, koja se suprotstavlja društvenim očekivanjima i bori se protiv zla koje je okružuje. Pored Ellen, tu je i profesor Albin Eberhart von Franz (Willem Dafoe), lovac na vampire, koji shvata da je jedini način da se „zlo” pobedi — da se prihvati. Dafoe i Depp donose energiju i dinamiku u ovaj mračni svet.
Omaž klasiku i Eggersov pečat
Eggers je odmalena bio fasciniran „Nosferatuom” (1922), filmom čiji su producenti tuženi zbog kršenja autorskih prava jer je bio baziran na Stokerovoj „Drakuli”. U svom rimejku, Eggers odaje počast originalu, ali i dodaje svoj prepoznatljivi pečat. Atmosfera gotike i romantike, dvorci, kočije, folklorni elementi — sve to čini Eggersov „Nosferatu” jedinstvenim filmskim iskustvom. Reditelj je inspiraciju za prikaz vampira pronašao u balkanskoj i slovenskoj mitologiji, gde vampiri ne piju krv iz vrata, već dave žrtve ili „vole do smrti”. Ako i piju krv, to je iz grudi — što doprinosi priči o opsesiji i strasti. Ovaj mit se savršeno uklapa u fenomen paralize sna, gde se sanjačima čini kao da ih neko, odnosno demon, davi ili sedi na grudima.
Vizuelni spektakl
Eggers i direktor fotografije Jarin Blaschke uspeli su da kreiraju autentično noćno osvetljenje, koristeći plavu boju koja dodatno pojačava osećaj jeze i hladnoće… ili nam je možda, doduše, samo bilo hladno u sali.
Scena u kojoj Thomas stoji na raskrsnici i čeka kočiju je hipnotišuća, u isto vreme i moguća referenca na Fausta i njegov susret sa đavolom, predskazujući mračnu sudbinu koja čeka Thomasa.
„The eyes, Chico, they never lie” — Bill Skarsgård kao Nosferatu
Bill Skarsgård kao Nosferatu u senkama je zastrašujuć. Njegov glas, koji je vežbao sa operskim trenerom, dostiže neljudske dubine, a oči u sceni kad Thomas poseče prst govore više od hiljadu reči. Kadrovi u kojima Orlok zauzima Wisborg su posebno moćni. Dobro je što je imao svog pomoćnika Herr Knocka da ga nosi po gradu, jer bi transport njegovog kovčega, kao u originalu, potpuno promenio ton filma (bacite pogled, nećete se razočarati). Što se tiče Billovog kostima, utisci su pomešani. Brkovi, iako su ih tako u vreme Vlada Tepeša nosili muškarci iz visoke klase, ovde pomalo narušavaju zamisao Orloka, i čine ga manje strašnim.
Svet je dobio još jednog „Nosferatua” — da li mu je bio potreban?
Eggers, veliki fan originalnog „Nosferatua”, odlučio je da se uhvati u koštac sa ovim kultnim hororom. Iako je svestan da je svet prepun vampirskih filmova, veruje da njegova verzija ima nešto posebno da ponudi. Odajući počast klasiku, Eggers je istovremeno uneo i svoj prepoznatljivi stil, stvarajući film prepun gotike i atmosfere koja ledi krv u žilama. Snimanje se odvijalo na autentičnim lokacijama u Rumuniji i Češkoj, uključujući i dvorac korišćen u filmu „Nosferatu the Vampyre” (1979) Wernera Herzoga.
Da li je svetu bila potrebna još jedna verzija „Nosferatua”? Možda ne. Ali, da li je ovaj film dobar? Apsolutno! Sa svojom mračnom atmosferom, iznenađujuće korektnom glumom Rose-Lilly Depp i autentičnom Billa Skarsgårda, „Nosferatu” (2024) će zaintrigirati ljubitelje horora i gotike.
A u slučaju da želite romantičniju verziju, svakako „Bram Stoker’s Dracula” (1992) je vredna pomena.
Foto: @filmthusiast