U svetu vizuelne umetnosti, ilustracija predstavlja jedinstveni jezik koji transcendirа konvencionalne granice izražavanja. Nino Maljević, talentovani ilustrator čija dela predstavljaju otelotvorenje dubine afektivnog i estetskog izraza, koristi ovu formu kako bi istražio univerzalne teme i kompleksne ljudske emocije. Njegove ilustracije nisu samo slike; one su prozori u svet mašte i introspekcije koji pozivaju posmatrača da preispitaju ideju sopstvenog ja.
Nino Maljević se ističe svojim jedinstvenim pristupom ilustraciji, često koristeći širok spektar boja i detalja sa ciljem kreiranja emotivnog pejzaža na platnu. Njegovo umetničko putovanje je oblikovano strašću prema istraživanju novih estetskih i narativnih formi. A, Nino je prepoznat i po svojoj inovativnosti i sposobnosti da kroz ilustracije prenese složene priče, što ga čini nezaobilaznom figurom u savremenom svetu vizuelne umetnosti.
Nino Maljević, takođe, stoji iza postera koji su kreirani specijalno za Social Club Magazine. A vizual komunicira upravo jedinstveni Club House koncept koji je osnovan s idejom stvaranja prostora za kreativce. Ovaj klub se uzdiže kao bastion kulture i mesto za umetnike, medijske profesionalce i modne insajdere.
Kako biste opisali svoj rad u tri reči?
Karakteri, boje, pokret.
Šta vas je inspirisalo da se bavite ilustracijom i dizajnom?
Bavljenje ilustracijom i dizajnom nije bila svesna odluka, već prirodan sled događaja. Od trenutka kada sam nacrtao svoj prvi crtež, jednostavno sam nastavio da crtam svaki dan, i do danas nisam prestao. Ilustracija, u svim oblicima, ostala je moja najveća strast. Dinosaurusi i Tintin stripovi bili su moja prva konkretna inspiracija. Kao mali, nakon što sam prevazišao fazu crtanja Čiča Gliše u raznim situacijama, počeo sam da crtam prizore iz svoje omiljene knjige u to vreme, enciklopedije o životinjama, posebno dinosauruse. Kada sam otkrio stripove “Avanture Tintina,” prvi put sam postao svestan stila u ilustraciji i koliko je on važan.
Kako biste opisali svoj kreativni proces od ideje do finalnog proizvoda?
Moj kreativni proces je prilično jednostavan i sledi uobičajen redosled kao i u drugim granama vizuelnih umetnosti. Sve počinje od ideje, koja je ključna. Kada dobijem tekst ili brief od klijenta, prvo uradim malo istraživanje. Sakupim reference ako su potrebne i napravim grube skice, ponekad i tekstualne opise ideja. Zatim počinjem da eliminišem jednu po jednu skicu dok ne ostanem sa najboljom, prema mom ili klijentovom mišljenju. Poslednji korak je pretvaranje te skice u finalnu ilustraciju, što je obično najbrži deo procesa.
Koji su najveći izazovi s kojima ste se suočili tokom rada na dečjim časopisima i knjigama?
Zapravo rad na takvim projektima se završi brzo, što je naravno potpuno subjektivni osećaj. Iako skoro uvek imam dovoljno vremena za rad na ilustracijama, svaki put poželim da mogu još malo duže da radim na tekstu. Od svih komercijalnih ilustratorskih poslova, ilustrovanje dečjih časopisa i knjiga mi pruža najviše zadovoljstva. Pomalo je setno kada moram da se oprostim od tih projekata brže nego što bih voleo.
Kako ste se odlučili da se preselite u Šangaj i kako vam je to promenilo karijeru?
Želeo sam promenu, i kada su se moji prijatelji preselili u Šangaj, ukazala mi se prilika da ih posetim. Grad mi se odmah svideo. Tokom posete, upoznao sam vlasnika indie studija za igrice. Brzo smo se povezali i dva meseca kasnije počeo sam da radim kod njega kao character designer. Posle šest meseci unapređen sam u lead artista, tako da je promena bila potpuna – ne samo u mestu, već i u tipu posla.
Kako je izgledao vaš rad prilikom kreiranja koncepta za animirane filmove i video igre?
Pre nego što sam došao u Šangaj, radio sam na kreiranju likova i koncepta za kratke animirane filmove, ali rad na video igrama bio je potpuno drugačiji izazov. Razlika je bila značajna jer sam prešao iz individualnog rada u timski, gde sam bio zadužen za kreativni deo i komunikaciju s tehničkim timom. Najveći izazov, i nešto skroz novo za mene u procesu kreiranja, bilo je prilagođavanje dizajna kako bi igra funkcionisala bez problema. Ovo iskustvo bilo je neprocenjivo jer me je naučilo kako da efikasno radim u timu, omogućilo mi da radim nešto novo i pomoglo mi da odredim pravac u kojem želim da nastavim svoju karijeru posle rada na igricama i Kine.
Kako je raditi ilustracije za modne brendove?
Moje iskustvo rada s modnim brendovima bilo je izuzetno pozitivno jer sam svaki put imao gotovo potpunu slobodu da razvijam svoje ideje unutar zadate ideje. Posebno sam imao sreće da radim sa timovima, kao što je onaj u Adidasu, koji su bili otvoreni za nešto novo. Takođe, osećaj je izvanredan kada vidim svoju ilustraciju ili dezen na dukserici, jakni ili nekom drugom proizvodu na slučajnom prolazniku..
Koje projekte smatrate najznačajnijima u svojoj karijeri do sada?
Ovo je jedno od najtežih pitanja za ilustratora jer izbor najznačajnijih projekata može zavisiti od mnogih različitih faktora. Ipak, neki od projekata koji su mi posebno dragi i koji su me najviše ispunili u toku rada na njima i po završetku su sve dečje knjige koje sam ilustrovao za Kreativni Centar, ilustracije za Adidas SS23 kolekciju, kao i saradnja sa Chris Haughtonom, jednim od mojih omiljenih ilustratora, na VR igrici “Little Earth”.
Kako balansirate između umetničkog izraza i komercijalnih zahteva u svojim radovima?
Kada je reč o balansiranju između umetničkog izraza i komercijalnih zahteva u svojim radovima, smatram da je važno integrisati oboje. Ilustracija kao vid umetnosti često zahteva primenu i funkcionalnost. Trudim se da zadržim prepoznatljiv stil u svom radu, istovremeno težeći autentičnosti u svakom komercijalnom projektu.
Koji su vaši omiljeni umetnici ili uzori i kako su oni uticali na vaš rad?
Uh, ovo je drugo vrlo teško pitanje. To se konstantno menja, ima ih mnogo, ali trenutno su to Geoff McFetridge, Alberto Mielgo i Gary Baseman. Uvek su tu na listi Francis Bacon, Hergé i Jean Giraud. Ono što najvise volim da istražujem kod drugih umetnika je to kako su oni rešavali određene probleme u procesu kreiranja.
Šta savetujete mladim umetnicima koji žele da se bave ilustracijom i dizajnom?
Da rade svakodnevno, makar sat vremena, bez obzira na to da li je u pitanju ilustracija, dizajn, slikanje, fotografija, animacija… prema čemu god da osećaju strast i ljubav. Da razvijaju svoju maštu i budu informisani jer je to ključno za proces stvaranja novih ideja.
Kako vidite razvoj digitalne umetnosti i njenu budućnost?
Potrudiću se da ne završim preterano pesimistički, ali činjenica je da se stvari menjaju velikom brzinom zbog AI-a. Način na koji se koristi i kako za sad deluje da će se koristiti ne daje mnogo vere u budućnost. U kom smeru će se svi kreativni procesi razvijati ostaje jedino da vidimo. Da li će umetnik postati suvišan, da li će se autentična, rukom napravljena umetnost više ceniti… ne možemo još uvek da znamo. Postoji više pravaca u kojima svet umetnosti može da se razvije. Jedino nam preostaje da se nadamo da će živa umetnost uspeti da se izbori za svoje mesto.