Ti i ja smo imenjaci. Ne znam kako tebi, ali meni se moje ime nikad nije nešto dopadalo. Uvek sam više voleo neka borbena imena, tipa Lazar, Uroš ili Relja. Kad sam bio klinac i Kristijan mi je bilo baš kul, ali se onda pojavio onaj bizgov, i toliko o tome. Osim imena, nemamo drugih sličnosti. Razlika u godinama je tolika da sam mogao da te “rodim” samo da sam se upustio u neke rabote ranije. Ali mi upravo to daje mogućnost da te zovem onako kako su svi sa Novog Beograda oduvek zvali mlađe, a to je “sine”. U tom novobeogradskom sine ima i respekta, koji ti možda ne zaslužuješ, ali dobro. Sigurno je, međutim, da si zaista moj sin bar dve stvari bi bile drugačije: ne bi se zvao Miloš i imao bi kičmu.
Ti si, sine, koliko shvatam, protiv blokiranja fakulteta, što je potpuno u redu. Neki zdravorazumski nastavak te priče bi trebao da ide u pravcu okupljanja kolega koje podržavaju tvoj stav, pa odete na plenum, pa tamo diskutujete sa ostalima i sve što ide posle toga. Eventualno napravite profil na društvenim mrežama gde komunicirate vaše stavove.
Međutim ti si odlučio da budeš opening act bordela.
Bordela u kom evidentno, osim tebe i još nekoliko njih, koje nisi video pre desanta na park, nema nikoga. Što znači da ti nemaš ekipu. Tebi su ekipu za bordel doveli, a ti bi trebalo da budeš pokrivalica za sve što je moglo da usledi. Zašto si, sine, dozvolio da budeš deo bordela postavljenog baš na mesto koje je već ranije bilo najavljeno kao mesto okupljanja onih drugih studenata i građana koji ih podržavaju? I zašto si, možda ne samo ti nego i tvoji drugari, odlučio da ne skloniš bordel u subotu kao što je onaj što vas je organizovao tu zamolio? Da li smatraš da je to pametna životna odluka ili te niko ništa nije pitao?
Morao si da očekuješ da će bordel, postavljen baš na tom mestu, da prvocira ljude, kao i da se neće gledati blagonaklono na vaš tužni skup. Bilo je sigurno i uvreda, što se moglo očekivati. Ti navodno nisi odgovarao na uvrede, jer ti to ne dozvoljava kućno vaspitanje. Na znam detalje tvog kućnog vaspitanja, ali znam da ti je otac osuđen za trgovinu narkoticima, kao i da se odazivao na nadimak Turšija. Ali, neću da budem judgemental.
Ako ti nisu javili ranije, sine, u subotu si postao svestan svega šta je trebao da se desi kada ti se u bordelu priključila paravojna formacija. Bordel, čiji si ti vođa, trebalo je da bude epicentar za kreiranje haosa na ulicama Beograda koje bi rezultiralo agresivnom reakcijom policije prema onih 86.000 (umirem još uvek od smeha na ovu cifru) okupljenih građana. I tako bi i tvoje ime ušlo u istoriju.
Ali to su sprečili oni drugi studenti. Time su direktno zaštitili i tebe.
Nije lepo, sine, da se prenemažeš u kolima hitne pomoći kada postoji snimak da si tog čoveka, koji je navodno napao vas petoricu, dopratio do policajca sasvim normalan i da ti ništa nije falilo, a onda u kolima hitne ležiš i hukćeš. Da možda ne vežbaš za FDU? Šta je tebe, sine, navelo da budeš deo svega ovoga – meni nije jasno. Koji su to benefiti i nagrade koje mladog čoveka, pred kojim je bila lepa perspektiva i pre ulaska u ovo kolo, namame da četrespete uđe u četnike?
Znaš, sine, prosek u školi ili na fakultetu, ne znači mnogo i nije garancija bilo čega u životu. Tvojih 10,0 na medicni, gde si najbolji student čak i profesoricama koje ti nisu još ništa predavale, nebitan je. Ti si možda na fakuletu desetka, u životu si se pokazao kao nula. Seti se one Njegoševe: “Svako je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka”. Tvoja bruka, sine, večna je. Veruj mi.