Verujem da je nemoguće da se utvrdi da li smo nebeski narod, ali sigurno će se skoro svi složiti da smo za jednu relativno malu zemlju prilično uspešni u sportu, čime bi moglo da se kaže da smo definitivno sportski narod. Nabrajanje svih naših uspešnih sportista trajalo bi danima, ali su sasvim sigurno dvojica najuspešnijih Novak Đoković i Nikola Jokić. Prvi je najveći teniser svih vremena, što bi se reklo GOAT, a drugi je trenutno najbolji igrač u najboljoj ligi na svetu u njegovom sportu.
Vrhunski sport je već odavno ogroman biznis i sportisti su brendovi, pored toga što su atlete i takmičari. Kako njihovi sportski uspesi postaju sve veći, tako raste i njihov brend. Jasno je da sama reč brend u ovom kontekstu ima komercijalni karakter i da predstavlja platformu za ostvarivanje često većeg prihoda nego kroz uspehe u sportu. Primera radi, Michael Jordan zarađuje mnogo više sad od svog brenda Jordan, koji je pod okriljem najveće kompanije sportske opreme na svetu Nike. On je na svom brendu radio i pre nego što je postao veliki šampion i sad njegov brend živi i nakon što se završila njegova karijera.
Iako niko normalan Novaku i Nikoli ne može da ospori fenomenalne uspehe u sportu, izgradnja njihovih brendova ne ide ruku pod ruku s njihovim sportskim dostignućima.
Zanimljivo, iako su potpuno drugačiji karakterom, bave se različitim sportovima, nijedan ne uspeva da izgradi svoj brend na pravi način. Ovde valja razjasniti jednu stvar, i Novak i Nikola su sigurno zaradili ogromne svote novca od svojih sponzorskih ugovora. Ali je takođe činjenica da nijedan nije napravio od sebe brend dovoljno primamljiv da bi, na primer, imali signature liniju s nekim od giganata sportske opreme.
Novak je imao saradnju s na Zapadu malo poznatim brendom Uniqlo, pre toga Sergio Tachini (zvuči kao sprdnja ali nije) i na kraju Lacoste. Nikola, s druge strane, reklamira Superbet, za koji iskreno govoreći, doskoro nisam znao da postoji, i za njegov renome ipak lokalne brendove, kao što su Jelen i Guarana. Uz sve dužno poštovanje. Znači, nigde Nike, adidas, Coca-Cola, Pepsi, McDonald’s i ostali vodeći globalni brendovi koji su za svoje kampanje uzimali njihove sportske protivnike, često rezultatski manje uspešne od njih samih. U čemu je problem?
Lakši odgovor na ovo pitanje, i nažalost opšteprihvaćen, glasi da nas ne vole. Nas, Srbe na prvom mestu, pa samim tim i naše sportiste. Treba samo napomenuti koliko Novak ima globalno navijača ili koliko ceo Kolorado obožava Nikolu, kao i da su mnogi naši sportisti voljeni i poštovani u zemljama u kojima igraju, pa da ovaj banalni argument padne u vodu.
Moja teorija je da obojica imaju niži marketability faktor nego što bi mogli zbog svog okruženja.
To njihovo okruženje, realno govoreći porodično, prečesto je izvor kontroverzi, s jedne, i mnogih neobičnih ili nedovoljno promišljenih poteza, s druge strane. Kod Novaka taj negativan faktor je njegov otac, koji je klasičan profil umišljenog čoveka ubeđenog da sve na svetu najbolje zna, a još na to uvijen u jeftinu patriotsku oblandu. Kod Nikole su to na prvom mestu braća koja izgledaju, a i ponašaju se, kao neka somborska mešavina Sopranosa i UFC-a. Kad se njihovo najbliže okruženje sagleda čak i ovako ovlaš, jasno je što su najveći brendovi skeptični po pitanju saradnje s njima.
Porodica je, naravno, veoma bitna svima.
Vrhunskim sportistima verovatno još više, s obzirom na to da bi bez podrške porodice u tim formativnim godinama za sport teško postigli ovo što jesu. Ali važno je da se shvati da brend mogu da grade profesionalci i da nema nikakve potrebe da se od ličnog brenda jednog vrhunskog sportiste pravi porodična samostalna zanatska radnja. Opet, napominjem da su i Novak i Nikola zaradili basnoslovne sume novca kako od sporta, tako i od sponzorstava, i tu nije ništa sporno. Ali takođe je činjenica, a tako deluje da će i ostati, da koliko god bili oni legendarni sportisti, njihovi brendovi su potprosečni. U kojoj meri to njih uopšte zanima, to je pitanje, ali verujem da ne bi imali ništa protiv neke signature linije.
Da vam neko kaže da će se pesma Vere Matović naći u reklami za Nike, sigurno biste mislili da je u pitanju sprdnja ili bar da je u takvom neobičnom mash-upu neki naš sportista glavna uloga. Ali nije. Reklama brenda Jordan uz pesmu Vere Matović snimljena je za Luku Dončića. Slovenca. I sasvim sigurno 99 odsto njegovih fanova iz Amerike ne zna ni gde je Slovenija. Ali on nema braću koja izgledaju i ponašaju se kao krimosi, niti ima oca koji je ubeđen da je svaka teorija zavere uperena baš protiv njegovog sina. I dok Đokovići pevaju „Vidovdan” u nekoj od svojih veganskih kafana, Luka Dončić pevuši „Miki, Milane” u reklami za Jordan. I jedno i drugo su nesrećni muzički izbori, ali su platforme potpuno drugačije. Jedna je ultralokalna, a druga potpuno globalna. A to je stanje uma.