Mnoge su čari roditeljstva. Od menjanja pelena, nespavanja, inhalacije do izvlačenja slina raznim neobičnim uređajima. Pa dalje, natezanje oko hrane, dečjih rođendana, neograničene količine igračaka, gledanja Pepe prase i Zage i Filipa. Ali nekako to natezanje oko hrane i kupovina igračaka je faza koja najduže traje, bar se tako meni čini. Upravo u preseku ta dva izazova dolazi on, idealni quick fix i sigurna luka za svakog roditelja, njegovo veličanstvo Happy Meal. Dobro znaš kad god uploviš u Mek da će ti Happy Meal omogućiti da dete bar nešto od hrane smandrlja i da će dobiti igračku koja će mu okupirati pažnju od petnaest minuta do maksimalno dva sata.
Znam da su čak i oni revnosni roditelji, užasno posvećeni izbalansiranom nutritivnom razvoju svoje dece, odveli decu više puta u Mek i odahnuli dok dete gleda da nagura što više burgera i pomfrita u usta ne bi li što pre otvorilo igračku. Ovaj magičan proizvod ima zanimljivu priču i do dan-danas je cash cow kompanije McDonald’s, koja godišnje proda oko milijardu Happy Meal obroka. I ne, Happy Meal nije ideja nastala na nekom sastanku borda gde pametni ljudi u odelima određuju strategiju razvoja kompanije.
Priča o Happy Mealu počinje, verovali ili ne, u Gvatemali.
Tamo je 1970. godine jedna žena koja se zvala Yolanda Fernandez de Cofiño imala franšizu za McDonald’s. Da, McDonald’s je već u to vreme uveliko imao franšize po mnogim zemljama. Yolanda je bila jedna od hand-on vlasnika franšize, što znači da je dane provodila u svom restoranu trudeći se da vodi svoj biznis na najbolji način. Posmatrala je kako se ponašaju gosti restorana, to jest radila je ono što se danas zove istraživanje ponašanja potrošača. I tu je uvidela da kad dođu porodice s decom, u restoranu nastane haos.
Kao prvo, standardne porcije su bile prevelike za decu, što je rezultiralo time da roditelji s vremenom dolaze sve ređe jer nisu želeli da plaćaju obroke koje deca ne mogu da pojedu. Takođe je primetila i da je deci dosadno i da brzo postaju nemirna, uznemiravajući roditelje, a onda i ostale goste. Zvuči neverovatno, ali deca su čak i 1970. godine u Gvatemali bila nemirna.
Yolanda je shvatila da nešto mora da uradi kako bi porodice sa decom, koje su uvek bile najveći izvor prihoda za njen restoran, nastavile da dolaze. I dva glavna izazova, kako se to moderno kaže, koja je morala da reši bila su veličina porcije i dečja dosada. I tako 1974. godine dolazi na ideju da napravi manje burgere i porcije pomfrita, a u obližnjoj radnji igračaka kupila je autiće. Te tri stvari je spakovala zajedno u kesu i tom proizvodu dala ima Roland’s menu.
Roland’s menu odmah postaje hit.
Roditelji gledaju oduševljeno dok deca jedu svoje male porcije, a posle toga se zabavljaju dok po stolu voze autiće. Happy deca, happy roditelji i na kraju happy Yolanda. Ona je svoj izazov rešila i posao je počeo da ide sve bolje. I možda bi sve ostalo na tome da dobri ljudi u McDonald’s centrali nisu primeti da im franšiza u Gvatemali iznenada ima dosta bolje rezultate i odluče da je posete kako bi shvatili šta je uzrok takvog rasta. Čim su ljudi iz centrale ušli u Yolandin restoran, dočekao ih je prizor na koji nisu navikli, mnogo roditelja s decom koja se zabavljaju autićima. Yolanda im je objasnila kako je smislila mali dečji meni i dodala igračku, i odmah su shvatili potencijal ove ideje.
Kao i svaka korporacija, ovu ideju je žvakala godinama, a jedna marketinška agencija je dizajnirala pakovanje i predložila ime Happy Meal, koji je 1979. godine počeo da se prodaje u McDonald’s restoranima u Americi, a kasnije i širom sveta. Ostalo je, što se kaže, istorija.
I tako je jedna majka činila mnoge roditelje, ali još važnije decu, srećnim. Bar dok igračkica iz Happy Meala ne dosadi. Generalno govoreći, glavni pokretač za većinu inovacija je potreba da se reši neki problem. Yolanda je svojom inovacijom učinila da deca budu sita i da im ne bude dosadno. Tako da, ako vi uspete da rešite neke izazove u roditeljstvu, možda zapravo imate u rukama neku biznis ideju. Ako je mogla Yolanda u Gvatemali, objektivno možete i vi. U međuvremenu, vidimo se u Meku.