Pop psihologija: moćna alatka ili obična zabluda?
Pre više od pola veka, George Miller, predsednik Američke psihološke asocijacije, pozvao je svoje kolege da „poklone psihologiju” široj javnosti, nadajući se da će podizanje svesti o psihologiji pomoći u rešavanju društvenih problema. Od tada, popularizacija psihologije doživela je neverovatan uspeh. Knjige namenjene široj publici objavljuju se sve brže, a prate ih bezbrojni blogovi, podkasti i drugi mediji.
Šta je pop psihologija?
Pop psihologija je most između složenog sveta akademske psihologije i svakodnevnog života. Ona pojednostavljuje naučne koncepte i teorije, čineći ih dostupnim široj publici. Neki autori se fokusiraju na prenošenje najnovijih naučnih otkrića, dok drugi nude praktične savete za poboljšanje života ili prevazilaženje mentalnih izazova.
Psihologija ili samopomoć?
Globalno tržište samopomoći procenjeno je na 41.2 milijarde dolara (Custom Market Insights) u 2023. godini. Očekuje se da će dostići 81.6 milijardi dolara do 2032. godine, sa stopom rasta od oko 8% godišnje. Iako se često prepliće sa pop psihologijom, ne može se svaka knjiga o samopomoći smatrati psihološkom niti je svaki autor stručnjak u ovoj oblasti.
Pop psihologija se može podeliti na tri glavna žanra.
Prvi obuhvata knjige i medije koje pišu naučnici ili novinari, s ciljem informisanja javnosti o dostignućima u psihologiji. Njihov fokus je na umu, mozgu i ponašanju. Klasici su „Thinking, Fast and Slow” Daniela Kahnemana, „The Emotional Brain” Josepha LeDoux-a i „Predictably Irrational” Dana Arielyja. Drugi žanr je primenjen i pruža praktične smernice za svakodnevni život, dok treći nudi samopomoć osobama koje se bore sa mentalnim problemima, poput depresije ili anksioznosti.
Stručnjaci sa i bez pokrića
Dale Carnegie, autor bestselera „Kako steći prijatelje i uticati na ljude” (1936) bio je prodavac samopomoći bez formalne psihološke diplome, fokusirajući se na motivaciju bez stručnog psihološkog znanja. Priručnici kao što su „Moć pozitivnog mišljenja” Normana Vincenta Pealea i „7 navika visoko efikasnih ljudi” Stephena Coveya zasnovani su na religijskim i etičkim učenjima. Za razliku od njih, Brené Brown, psihološkinja, kroz svoja istraživanja o ranjivosti donosi stručno utemeljene savete za lični razvoj.
Argumenti protiv pop psihologije
Pop psihologija često je na udaru kritika zbog pojednostavljenja i nedostatka naučne podrške. Jesse Singal u knjizi „The Quick Fix” (2021) ističe da popularni koncepti poput samopouzdanja i power posinga nisu dovoljno istraženi. Takođe, fokus na lični napredak često zanemaruje šire društvene i ekonomske faktore. Will Storr u knjizi „Selfie” (2017) upozorava da industrija samopomoći podstiče opsesiju samousavršavanjem, što može stvoriti nerealna očekivanja i dovesti do frustracije, ozbiljno ugrožavajući mentalno zdravlje.
Pop psihologija — mač sa dve oštrice
Uprkos kritikama, pop psihologija i knjige iz oblasti samopomoći mogu imati pozitivne efekte. Biblioterapija, odnosno korišćenje knjiga za unapređenje mentalnog zdravlja, pokazala je dobre rezultate u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, posebno kada je vođena od strane stručnjaka. Iako pop psihologija ima svoje nedostatke, ne treba je potpuno odbaciti. Knjige samopomoći, kada se pažljivo i kritički koriste, mogu doprineti ličnom razvoju i boljem mentalnom zdravlju. U svetu preplavljenom stresom, pop psihologija može poslužiti kao vredan alat — iako nije savršena, može biti korisna.
Foto: Pinterest