Iva Chu je novinarka, influenserka i, kako sama kaže, osoba koja uživa u životu, slobodi i tihim jutrima bez alarma. Iva otkriva šta znači živeti autentično i voleti neumereno i deli sa nama kako izgleda kada granice, mir i sloboda nisu samo reči već deo svakodnevice.
Zašto je dobro biti „ja”?
Nije na meni da govorim.
Kakvu kafu piješ?
Otkad mi je pre godinu i nešto u kuću stigao sjajan aparat za kafu koji pravi dvanaest vrsta kafe, pijem sve te vrste, biram ih po raspoloženju i vremenu koje imam na raspolaganju. Kad sam u žurbi, biram ristretto, a kad hoću da uživam, odlučujem se za caffe latte s prelepom penom. Kad imam vremena, popijem ih nekoliko, pa mi se od količine kofeina ruke toliko tresu da kasnije ne mogu da stavim maskaru. Takva sam kad volim, često preterujem.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Za mir su važne lične granice. Moje su fino postavljene. Tako da, u skladu s njima, mir ne tražim – on je tu, živi sa mnom. Kad se ipak ponekad granice probiju i nemir se nepozvan useli, odstranim ga dugim razgovorom sa sestrom.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda je kad te ujutru ne budi ni alarm, ni savest.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Ne moraju ništa da znaju, ali bilo bi mi drago da ne misle loše.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
„Novi kraj” Đurđice Čilić. I to po drugi put. Mekana, topla, prijatna proza satkana od divnih porodičnih odnosa i ljubavi koju autorka provlači kroz svaku priču.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Malo šta ne volim kao karaoke. Nisam ljubiteljka dernjave, a najčešće sam na takvim zabavama čula baš to. Iako me mama celog života uspešno lagala da znam da pevam, nikad, pa ni tada, ne bih uzela mikrofon. Da me pitate koju pesmu naručujem u kafani, tu bih već imala dugu listu.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Sad mi je dobro tu gde sam, u miru i prirodi. A uvek bih šetala Napuljem.
U Beogradu…
Žive brojni ljudi koje mnogo volim.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Gde je zapelo?
Foto: Nemanja Maraš