Ukoliko otvorite rečnik engleskog jezika pod slovom „R“, pronaći ćete imenicu ritz, što u slobodnom prevodu označava eleganciju, stil ili otmenost. U rečniku turizma ova reč može značiti samo jedno – „početak modernog hotelskog biznisa“.
Kao i svaka, tako i bajka o hotelima Ritz može početi ovako: nekada davno, najmlađi od trinaestoro dece, César Ritz, rođen je u Švajcarskoj. Ne naročito uspešan u školi, postavljen je za šegrta somelijera u jednom lokalnom hotelu, iz kog je ubrzo otpušten zbog nespretnosti. Prelomna godina njegovog odrastanja bila je 1867, kada je odlučio da napusti domovinu i potraži bolje sutra u Francuskoj. Poznanstva sa evropskom aristokratijom, a kasnije i sa budućim kraljem Engleske Edvardom VII, vinula su ga u nebesa savremenog hotelijerstva – i to u periodu kada je Ritz još uvek radio kao konobar u pariškim restoranima.
Iako se nije mogao pohvaliti impresivnim počecima, mogao se pohvaliti jednom osobinom – odustajanje mu nije bilo u karakteru. Iz neuspele kupovine prvog hotela 1880. naučio je važnu lekciju: odličan hotel mora imati odličnog kuvara. Tako je upoznao Augusta Escoffier-a, čiji je nadimak „king of chefs, chef to kings“ uspeo da etablira Ritz, u jedan od najčuvenijih brendova sveta.
Za razliku od većine bajki koje se završavaju venčanjem, ova je upravo tada dobila pravi zamah. Kada se César Ritz 1887. godine oženio Marie-Louise, mladom Parižankom koja je radila kao krojačica i tek ulazila u svet luksuza, postali su par koji će zauvek promeniti istoriju hotelskog sveta.
U godinama koje su usledile, njih dvoje su spojili ono što je nedostajalo hotelskoj industriji tog vremena – njegovu viziju savršenog luksuza i njenu urođenu eleganciju i društveni takt. Upravo iz te kombinacije rodila se ideja o mestu koje će biti više od hotela: o adresi na kojoj će se osećati duh savremene Evrope.
U zdanju koje datira iz 1705, na kojem je radio čuveni barokni umetnik Jules Hardouin-Mansart, dvorski arhitekta Luja XIV i graditelj Versaja, 1. juna 1898. otvoren je prvi Ritz hotel. Nekada aristokratska rezidencija, ova kuća je – zahvaljujući Marinim porodičnim vezama i Cézarovom ugledu među evropskom elitom – postala idealna scena za njihov novi koncept luksuza. Na otvaranju je, između ostalih, bio i Marcel Proust, tada već cenjeni pisac i glasnik pariškog visokog društva, čija je reč imala posebnu težinu. Kada je nagovestio da će Ritz postati utočište evropskog establišmenta, zapravo je dao potvrdu buduće reputacije ovog hotela.
U prostoru nadahnutom Versajem i luksuzom francuskih palata, Ritz je uvodio usluge koje su tada bile čista revolucija. U svojih tadašnjih 159 soba, svaki gost imao je privatno kupatilo, telefon, i pristup liftu – nešto što će tek mnogo kasnije postati standard svetskog hotelijerstva. Dame su prvi put dobile sopstveni bar, široko stepenište prilagođeno haljinama i potpeticama i diskretno osvetljenje (na koje se kasnije žalio Oscar Wilde) koje je stvorilo novu estetiku udobnosti.
Koliko god neobično zvučalo, u njegovim hodnicima sreli su se Ernest Hemingway i Coco Chanel (koja je u Ritz-u živela od 1937. do 1971). Sophia Loren ga je nazivala „najromantičnijim mestom na svetu“, a o boravcima Sir Eltona Johna i danas se prepričavaju sitne ekstravagancije koje su hotelu samo dodale na legendi.
Nakon abdikacije i preseljenja u Pariz, vojvoda od Vindzora i Wallis Simpson često su boravili u Ritzu, pretvorivši ga u jedno od svojih omiljenih utočišta.
Nakon što je 1918. ostao bez svog osnivača, Ritz je više decenija živeo pod upravom Ritzove porodice i partnera, sve dok 1979. u njegovu priču nije ušao Egipćanin Mohamed Al-Fayed – čovek koji ga je otkupio za 20 miliona dolara i odmah uložio još 50 da bi mu vratio nekadašnji sjaj. Kao vlasnik londonskog Harrods-a i otac Dodia Al-Fayeda, dečka princeze Diane, tragično nastradalog s njom 1997. nakon večere u Ritz-u.
Na veliko četvorogodišnje renoviranje vredno 220 miliona dolara odlučio se 2012. godine. Na ponovnom otvaranju pevala je Céline Dion – a Ritz je, čini se, postao slavniji nego ikad.
Prohujale su decenije i smenjivala se renoviranja, ali Ritz i danas ostaje mesto gde savremeni umetnici, političari, kraljevi i ljubavnici ostavljaju svoje tajne — a on ih, kao i oduvek, čuva duboko u svojim zidovima.