Decu rođenu između 1996. i 2010. godine zovemo generacijom Z. Identitet ove generacije još uvek je teško uokviriti, ali je nesporno da je oblikovan u digitalnim godinama, uz klimatsku anksioznost, strah od ekonomskih lomova i godine pandemijskih zatvaranja. Danas čine gotovo trećinu svetske populacije i prva su generacija koja je odrasla uz internet kao deo svakodnevice.
Od AI inspiracije do održivih turističkih izbora i kratkih, ali čestih putovanja – generacija Z menja način na koji se putuje. Prema izveštajima American Express Travel-a, Gen Z sve jasnije pokazuje da putuje zbog iskustva, a ne zbog destinacije. Za njih je putovanje deo identiteta, ne luksuzni beg iz rutine: 79% navodi da im je odmor jedan od glavnih budžetskih prioriteta, dok bi čak 84% radije izabralo „odmor iz snova“ nego novi automobil.
Zumeri koji stupaju na scenu nesumnjivo će promeniti turističku industriju, dok će milenijalci, koji danas još uvek diktiraju ritam putovanja, morati da se zapitaju da li su lanci hotela sa all inclusive uslugom zaista „šoljica čaja“ njihovim naslednicima koji misle potpuno drugačije. Krize koje nas okružuju ne utiču mnogo na generaciju koja ima velike planove, a malo novca – dovoljno je pomenuti da su 2025. proveli u proseku 29 dana na putu.
Za njih Photoshop marketing, široki osmesi i upeglana lica sa Maldiva više nisu aspiracija. Zumeri traže destinacije koje izgledaju kao drugi svet: Sokotru sa njenim gotovo „avatar“ pejzažima, Farska ostrva u magli severnog Atlantika, Svalbard na ivici civilizacije, Atakamu koja podseća na površinu Marsa, Namibiju čiji pesak svetluca kao zlato, Raja Ampat gde more izgleda nestvarno čisto, kirgistanska jezera na 3.000 metara i Patagoniju koja pruža prizore „kraja sveta“.
A njihov izbor ne menja samo trendove, već i ekonomiju putovanja. Favorizovanje koncepta Airbnb-a, jeftinih karata na Ryanair-u, climbing avantura i malih lokalnih iskustava – znatno više nego hotelskih lanaca, nacionalnih aviokompanija i klasičnog clubbing turizma – dovodi do stvaranja sasvim novih turističkih čvorišta. Nesvesno, „Z“ uvodi u igru nove turističke proizvode i usluge, utičući pozitivno na lokalne privrede, poreske prihode i razvoj malih zajednica koje do juče nisu bile na mapi.
Iako skriveni iza „plave svetlosti“ svojih smart uređaja, oni su na dobrom putu da postanu najobrazovanija generacija do sada. Briga o očuvanju planete, otvorenost prema lgbt populaciji, interesovanje za modne i društvene tokove, empatija prema marginalizovanim grupama, tehnološka pismenost i razumevanje važnosti mentalnog zdravlja – sve to čini ove digitalne domorodce dobrodošlim gostima čak i u najudaljenijim delovima sveta. Njihova misija na putovanju je jasna: proživeti bar jedan dan u koži lokalaca, razumeti različitosti, videti svet drugačije i izbegavati sve što deluje neautentično.
Znam, zvuči pomalo pretenciozno – ali možda baš iZen generacija putuje „kako treba“: u interakciji sa svetom, rušeći barijere, gradeći razumevanje i povezujući se s ljudima na način koji turizam često zaboravlja. Možda to i nije zvanična definicija turizma – ali lako bi mogla da postane.
A ako vam se čini da još uvek ne razumete generaciju Z i šta oni zapravo misle – ne brinite. Uskoro stiže generacija Alpha. I oni će tek biti enigma.