Finansijska nezavisnost ni u 2026. godini nije podrazumevana za mnoge žene. U najgorem slučaju, odnos zavisnosti može prerasti u ekonomsko nasilje — oblik kontrole o kojem se i dalje premalo govori. Povodom Međunarodnog dana žena, analiziramo zašto je sopstveni račun pitanje slobode, a ne samo cifara.
Teorija kaže da je finansijska nezavisnost imperativ moderne žene. Realnost, međutim, često izgleda drugačije. Žene u proseku i dalje zarađuju manje od muškaraca, češće rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom i preuzimaju veći deo neplaćenog kućnog rada i brige o porodici. Posledice su fatalne: niži prihodi, manja imovina i znatno veća verovatnoća finansijske zavisnosti od partnera. U najboljem slučaju, partner tu zavisnost kompenzuje; u najgorem, ona postaje osnova za ekonomsko nasilje.
Jaz koji se produbljuje sa osnivanjem porodice
Novac daje slobodu, ali i samopouzdanje. Kada počne da zarađuje sopstveni novac, većina žena je shvatila koliko to menja životnu perspektivu: „Odjednom sam mogla sama da odlučujem kako želim da živim“, česte su izjave.
Ipak, statistika opominje. Na primer, prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, žene u proseku zarađuju oko 16% manje po satu od muškaraca, a brojevi se ne razlikuju mnogo ni u drugim zemljama Evropske unije, dok su van nje, na ostatku kontinenta, često i daleko poražavajuće u odnosu na to. Čak i kada se uzmu u obzir faktori poput kvalifikacija i radnog vremena, ostaje „prilagođeni jaz“ od 6%. Prof. Dr. Katharina Wrohlich sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja ističe da ovaj jaz najviše raste u trenutku osnivanja porodice. Dok plate muškaraca tada često rastu, prihodi žena stagniraju ili opadaju zbog prelaska na skraćeno radno vreme. Mnogi potcenjuju dugoročne posledice rada sa skraćenim radnim vremenom na buduću penziju i šanse za napredovanje u karijeri.
Nasleđe starih struktura i ekonomsko nasilje
Ekonomska nejednakost ima duboke istorijske korene. U Nemačkoj, na primer, žene do 1962. godine nisu mogle da otvore sopstveni bankovni račun bez dozvole muža, a do 1977. muž je mogao da raskine radni odnos svoje supruge ako je smatrao da ona zanemaruje kućne poslove. Iako su ovi zakoni prošlost, društveni obrasci i poreski sistemi i dalje održavaju stare strukture.
Kada finansijska zavisnost postane alat kontrole, govorimo o ekonomskom nasilju. Italijanska zlatarska kuća Pomellato ove godine skreće pažnju na ovaj problem kampanjom Money, Power, Silence. Studija škole menadžmenta SDA Bocconi definiše tri obrasca ovog nasilja: Prvi je restrikcija – ograničavanje pristupa računima ili finansijskim odlukama. Drugi je sabotaža i podrazumeva ometanje obrazovanja, zapošljavanja ili profesionalnog napredovanja. Konačno, eksploatacija je obrazac koji podrazumeva korišćenje prihoda ili imovine žene za stabilizaciju nejednakog odnosa moći.
Ekonomska zavisnost je često razlog zašto žrtve ostaju u nasilnim vezama — jednostavno ne mogu sebi da priušte da odu“, piše ekonomistkinja Emily Nix.
Put ka rešenju
Pre nego što kupite skupu torbu, prvo investirajte, poručuju mnogi eksperti. Finansijska nezavisnost nije samo privatna stvar, već ključ istinske emancipacije. Ona omogućava ženi da ostane sa partnerom zato što to želi, a ne zato što mora. Na kraju, ne radi se samo o novcu. Radi se o slobodi.