Ena Jović, jedna od najistaknutijih šminkerki u Srbiji, zauzela je posebno mesto na sceni zahvaljujući svom talentu, autentičnosti i beskompromisnom stavu, kako prema poslu tako i prema životu. Kao umetnica koja spaja estetiku sa jedinstvenošću, ona zaista ima jedinstven pristup lepoti. U svetu gde su ideali lepote često nerealni, ona se izdvaja time što stoji iza svojih uverenja i autentičnosti koju prenosi na klijente i svoje pratioce. Kroz ovaj intervju, Ena Jović dozvolila nam je da zavirimo u njen svet, ne samo kroz njenu profesiju već i kroz način na koji doživljava život, slobodu i sebe samu.
Zašto je dobro biti „ja”
Iskreno, ne znam da li je dobro biti ja. Da li je dobro upijati emocije, proživljavati ih svakodnevno, živeti dete u sebi, često biti ranjiv, ne razumeti ovaj svet. Mogu biti Kalimero, a mogu se skrivati iza roze naočara i imati potrebu stalno da se dokazujem. Kome? Sebi najviše. To su moje borbe. Ako mogu izdvojiti jednu stvar zbog koje je dobro biti ja, to je – spavam kao beba. Sve sam iznela, izbacila, ismejala, isplakala, izgovorila. Kada dođe noć, ostajem ja kakva jesam. Iskrena pred snom. I na to sam ponosna.
Kakvu kafu piješ?
Ristretto.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Tražim ga. Za sada su to dom i porodica. Pronalazim ga i u prirodi i na talasima. Ispod površine vode. Kad ronim.
Šta je za tebe sloboda?
Biti dete i živeti svoje dečje potrebe. Ali ne agresivno dete iz odraslog, nego čista osećanja živeti, recimo, iz perioda kad smo imali pet-šest godina. Sloboda je raditi posao koji voliš i živeti da bi živeo, a raditi kao da živiš.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Moji bliski ljudi mnogo znaju o meni jer sam ekstrovertna. Vašim čitaocima bih samo rekla da sam uvek isuviše iskrena online i da sam zbog toga izgubila mnogo saradnji. Stojim iza svake preporuke koju ljudi imaju priliku da vide na mom Instagramu i važno mi je da to pomenem. Mnogo sam saradnji odbila jer nisam imala prilike da se upoznam s proizvodom ili u njega ne verujem. Važno mi je da to istaknem i da mi svaka osoba/prijatelj na mreži veruje.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
„Jefimija, žena koja neće” Minje Marđonović i uvek iznova Murakamijeva „Norveška šuma”, moja omiljena.
Koju pesmu biraš na karaokama?
“Big in Japan” jer me Tokio podseća na karaoke, i „Mače moje” pevam i bez karaoka, postoji neki super miks koji uvek pustim i pevam.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
U mom Beogradu, ali onom od pre 15 godina.
U Beogradu…
Beograd je moja ekipa, ljudi koji se smeju, prelepi ljudi, komšija koji te pita kako si, ugostitelj koji sipa rakiju i ne naplati… To više nije moj Beograd, i tužna sam zbog toga.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Da li će mala Ena porasti i gde će biti za 5 godina?