Dolly Parton je preminula u 80. godini. Ali teško je o njoj pisati u prošlom vremenu. Neke ličnosti toliko dugo postoje u kolektivnoj imaginaciji da prestanu da pripadaju jednoj generaciji, jednom muzičkom žanru ili čak jednom vremenu. Dolly je bila upravo to: pesma, perika, šljokice, vic, poslovna imperija, nežnost i neverovatno oštar instinkt spakovani u jednu potpuno neponovljivu pojavu.
Postoji čuvena greška koju kultura pravi sa ženama poput Dolly Parton: prvo ih pogleda, pa tek onda odluči da ih sasluša.
Kod nje je za gledanje svakako bilo mnogo toga. Platinasta kosa podignuta nekoliko centimetara više nego što je potrebno, nokti, cirkoni, dekoltei, rese, kristali, štikle i ona vrsta američkog glamura koja nikada nije pokušavala da bude diskretna. Dolly se nije oblačila da bi izgledala skupo. Oblačila se da bi izgledala kao Dolly Parton.
I tu je možda bila jedna od njenih najvećih lekcija.
Nikada se nije izvinjavala zbog sopstvene ženstvenosti kako bi je svet ozbiljnije shvatio.
Naprotiv, povećala ju je do maksimuma.
Dok su drugi možda videli „previše“, iza svega toga stajala je žena koja je napisala neke od najpoznatijih pesama moderne američke muzike. „Jolene“, „9 to 5“, „Coat of Many Colors“, „I Will Always Love You“ – pesmu koju je svet kasnije zauvek povezao i sa Whitney Houston – deo su kataloga autorke koja je tokom života napisala hiljade pesama.
Dolly je odavno razumela nešto što je modi trebalo mnogo više vremena da prihvati: ukus nije isto što i suzdržanost.
Možete voleti cirkone i biti briljantni. Možete izgledati kao karikatura sopstvene ideje o glamuru i imati savršenu kontrolu nad tim kako vas svet vidi. Možete se šaliti na sopstveni račun, a da nikada ne postanete predmet šale.
U tome je bila gotovo radikalna.
Jer njen izgled nikada nije bio slučajnost. Bio je autorsko delo jednako koliko i njene pesme. Dolly nije čekala da joj modna industrija objasni šta znači imati prepoznatljiv vizuelni identitet. Ona ga je imala decenijama pre nego što smo počeli da koristimo izraze poput personal branding.
A iza ogromne kose i još većeg osmeha postojala je i jedna druga vrsta veličine. Kroz Imagination Library njen rad stigao je do miliona dece kroz besplatne knjige, pomagala je zajednicama iz kojih je potekla, finansirala različite humanitarne inicijative i donirala milion dolara istraživanju koje je doprinelo razvoju Moderna vakcine protiv kovida.
I možda je upravo zato Dolly bila toliko teško svesti na jednu reč.
Country zvezda? Naravno.
Modna ikona? Bez dileme.
Glumica, tekstopisac, poslovna žena, filantrop?
Sve od navedenog.
Ali možda je pre svega bila neko ko je proveo život odbijajući da bira između stvari za koje nam stalno govore da ne idu zajedno: ozbiljnosti i zabave, inteligencije i glamura, ambicije i topline, vere u sebe i sposobnosti da se smejete sebi.
Dolly Parton nikada nije pokušavala da bude cool.
Zato nikada nije ni prestala da bude.
I možda je najbolji pozdrav ženi koja je čitav život živela glasno upravo najjednostavniji: hvala što si nam pokazala da nikada ne moramo da budemo manje kako bismo bili shvaćeni ozbiljno.
Goodbye, Dolly.
Neka šljokice ostanu upaljene.