Nekada nam se neko jednostavno nije dopadao. Danas je emocionalno nedostupan. Nekada je prijatelj umeo da bude sebičan. Danas je narcis. Osoba koja voli da zna gde smo možda je samo ljubomorna, a možda pokazuje „kontrolišuće ponašanje“. Posle nekoliko minuta skrolovanja lako možemo da zaključimo da smo okruženi red flagovima, gaslighterima, manipulatorima i ljudima sa različitim stilovima vezivanja.
Psihološki rečnik nikada nije bio prisutniji u svakodnevnom govoru. I to je, u mnogo čemu, dobra stvar. Lakše prepoznajemo ponašanja koja nam ne prijaju, razgovaramo o granicama i imamo reči za iskustva koja ranije možda nismo umeli da objasnimo. Problem nastaje kada te reči prestanu da nam pomažu da razumemo ljude i počnu da ih svode na dijagnozu od nekoliko sekundi.
TIKTOK JE POSTAO NAŠ MALI TERAPEUTSKI REČNIK
„Red flag“ je verovatno najbolji primer. Termin koji bi trebalo da označava ozbiljan signal upozorenja postao je toliko širok da danas red flag može da bude gotovo sve – način na koji neko šalje poruke, koliko često izlazi, odnos sa roditeljima, broj bivših partnera ili činjenica da nema Instagram.
Slično se dogodilo i sa pojmovima poput „narcis“, „gaslighting“, „trauma response“, „love bombing“ i „toxic“. To su termini koji u odgovarajućem kontekstu mogu da opišu veoma ozbiljne obrasce ponašanja. Na društvenim mrežama, međutim, često postaju prečice za mnogo običnije ljudske mane.
A ljudi imaju mane. Nekada loše komuniciramo. Nekada smo sebični. Nekada se povučemo kada bi trebalo da razgovaramo. Nekada pogrešimo, budemo ljubomorni, kažemo nešto glupo ili ne odgovorimo na poruku dva dana. Nije svako neprijatno ponašanje automatski dokaz mnogo većeg psihološkog obrasca.
KADA ANALIZIRANJE ZAMENI UPOZNAVANJE
Možda je najzanimljivija posledica svega ovoga način na koji pristupamo novim odnosima. Umesto da nekoga upoznajemo, kao da ga istovremeno procenjujemo.
Da li je ovo red flag? Da li je njegova poruka pasivno-agresivna? Da li je prijateljica prešla moju granicu? Da li je ovo love bombing ili je osoba jednostavno veoma zainteresovana?
U želji da se zaštitimo od loših odnosa možemo početi da tražimo dokaze da će svaki odnos postati loš.
Naravno, to ne znači da treba ignorisati ozbiljne signale upozorenja ili ostajati u odnosima koji nas povređuju. Upravo suprotno. Ali postoji velika razlika između prepoznavanja obrasca koji se ponavlja i donošenja konačnog zaključka o osobi na osnovu jedne situacije.
MOŽDA NAM TREBA MALO VIŠE SIVE ZONE
Internet posebno voli jasne kategorije. Green flag. Red flag. Toksično. Zdravo. Ostani. Beži.
Stvarni odnosi retko funkcionišu tako uredno.
Neko može da bude divan prijatelj i katastrofalno kasni. Partner može da nas voli i da ne ume uvek dobro da komunicira. Roditelji mogu da naprave greške bez toga da svaki njihov postupak mora da dobije psihološku etiketu. I mi sami verovatno imamo nekoliko osobina koje bi, isečene u video od 30 sekundi i stavljene preko dramatične muzike, izgledale kao ozbiljan red flag.
Možda zato sledeći put kada pomislimo da smo upravo otkrili nečiji „red flag“, vredi postaviti još jedno pitanje: gledamo li zaista obrazac koji nam govori nešto važno – ili samo gledamo čoveka koji, kao i svi mi, ponekad nije naročito dobar u tome da bude čovek?