Postoji prijateljica kojoj šaljemo poruku kada nam se život raspada, ona sa kojom bismo bez razmišljanja rezervisali avionsku kartu i ona koju možda nikada ne bismo pozvali na putovanje, ali tačno znamo da će razumeti problem na poslu koji nikome drugom ne možemo da objasnimo. Sa nekim ljudima želimo večeru i razgovor do dva ujutru, sa drugima izlazak zbog kojeg ćemo sutradan žaliti, a sa trećima možemo da provedemo tri sata u istoj prostoriji gotovo bez reči.
I sve su to prava prijateljstva.
Možda smo samo predugo imali ideju da najbolji prijatelj mora da bude osoba za sve. Neko ko poznaje svaku našu verziju, deli sva interesovanja, razume svaki problem i prirodno pripada svakom delu našeg života. Zvuči lepo, ali je prilično veliki posao za jednu osobu.
Ne mora svako da poznaje celu verziju nas
Kako se život menja, menjaju se i okolnosti u kojima upoznajemo ljude. Jedna prijateljstva nastaju na fakultetu, druga na poslu, treća na putovanjima, u teretani ili potpuno slučajno. I sasvim je logično da se sa različitim ljudima aktiviraju različiti delovi naše ličnosti.
Sa prijateljima iz detinjstva možda postajemo verzija sebe koja se i dalje smeje istim glupostima od pre petnaest godina. Sa ljudima koje smo upoznali kroz posao razgovaramo o ambicijama koje nekome drugom zvuče potpuno nezanimljivo. Postoji osoba kojoj prvo šaljemo fotografiju haljine iz kabine i ona kojoj šaljemo poruku: „Mogu li da te pozovem?“ kada znamo da razgovor neće trajati pet minuta.
To ne znači da je jedno od tih prijateljstava površnije. Samo imaju različite funkcije u našem životu.
Problem nastaje kada od jedne osobe očekujemo sve
Od romantičnih odnosa polako učimo da partner ne mora da deli baš svako naše interesovanje. Možemo voleti nekoga ko ne želi da gleda istu seriju, ide na iste koncerte ili provede sedam dana obilazeći muzeje sa nama.
Kod prijateljstava smo ponekad manje fleksibilni.
Ako najbolja prijateljica ne voli izlaske, možemo se zapitati zašto nikada ne želi da ide sa nama. Ako nije osoba za duge emotivne razgovore, lako zaključimo da joj nije dovoljno stalo. Ako ne voli putovanja na način na koji ih mi volimo, zajednički vikend može da postane test čitavog odnosa.
A možda samo pokušavamo da od jedne osobe dobijemo nešto što mnogo prirodnije postoji u odnosu sa nekim drugim.
Bliskost ne mora da znači potpunu kompatibilnost.
Neka prijateljstva su za aerodrome, neka za utorak uveče
Postoji nešto prilično oslobađajuće u trenutku kada prestanemo da rangiramo prijateljstva prema tome koliko stvari radimo zajedno.
Osoba sa kojom se čujemo jednom mesečno može da nas poznaje bolje od nekoga koga viđamo svake nedelje. Prijatelj sa kojim nikada ne razgovaramo o poslu može biti prvi koga zovemo kada želimo da pobegnemo od njega. Neko možda nije osoba kojoj poveravamo najveće tajne, ali jeste osoba koja će uvek reći „dolazim“ kada predložimo spontano putovanje.
Ne mora svako prijateljstvo da pokrije čitav život da bi bilo važno.
Možda je odraslo prijateljstvo upravo to: mala mreža ljudi uz koje možemo da budemo različite verzije sebe, bez potrebe da odlučimo koja je od njih „prava“.
Jer sve su naše. A možda je luksuz imati ljude koji poznaju različite delove te priče — i ipak, svako na svoj način, ostaju.