Pre neki dan, dok sam skrolovao po TikToku, izađe mi video u kome neki ćelavi dekica priča kako je neke devojke iz Pariza privatnim avionom vozio u neki L’Arc na ručak, pa onda u Stokholm jer su tamo bele noći, pa su neke pijane Šveđanke pokupili i tako dalje. I dok sam čekao da se u kadru pojavi pritupa faca Ognjena Amižića kako bih mogao da potvrdim da je, inače besprekorni, TikTokov algoritam napokon pobrljavio, pojavi se u poslednjem kadru logo Biznis priče.
Kako ponekad odgledam neku od epizoda ovog podkasta, ipak TikTok nije pobrljavio. Ali izgleda da Biznis priče jesu. Malo sam detaljnije to istražio i video da je pomenuti dekica već jednom bio gost, kao i da se već neko vreme gosti ponavljaju. Čak i to možda nije neočekivano, osim toga da delovi dekicine priče više priliče da ih priča Đani Ćurčić. On bi realno mogao da se pohvali pričom da je u Londonu iznajmio tramvaj u kome je pravio lude žurke na koje su dolazili Puff Daddy (pre nego što smo saznali da je pedofil) i Denis Rodman (pre nego što je postao najbolji drug severnokorejskog diktatora). A to je za momka iz Besnog Foka ozbiljan achievement.
Elem, na primeru Biznis priča vidi se stanje biznisa u našoj zemlji. Nakon više-manje dve godine, bez obzira na ponekad upitan kriterijum za selekciju gostiju, već se dolazi u fazu da mora da se reciklira priča dekadentnog dekice koja jedino dokazuje da kad imaš dosta para, neke devojke ćeš uvek moći da nađeš. Sad, da l’ pijane, da l’ Šveđanke, manje je bitno. Trudio sam se da ispratim većinu epizoda, pogledao one koje su mi bile zanimljive i stvarno može da se od nekih ljudi svašta zanimljivo nauči. Što se tiče odabira gostiju, nekom odokativnom metodom rekao bih da je trećina zaslužila da bude tu, trećina je storytelling dovela do nivoa braće Grim, a trećina bi u svim ozbiljnim zemljama bili iza rešetaka. I uz sve to, krug se lagano zatvara.
Mala bara puna krokodila, izjavio je jedan od old school kriminalaca u „Vidimo se u čitulji”. Donekle se to može primeniti i na biznismene u Srbiji.
Mi nemamo old money, kod nas se privredna elita, nazovimo to tako, razvijala od devedesetih. I to je ujedno prva grupa privrednika čiji uspon je počeo kad se zemlja raspadala po šavovima. Uvek pod okriljem ili uz zaštitu države, uvozilo se šta se stiglo. Nešto legalno, dosta više nelegalno. Posle demokratskih promena država ulazi u takozvanu tranziciju, koja kod nas traje neverovatnih 20 i kusur godina. Prvo je bila demokratska, a posle napredna. Kroz svaku fazu tranzicije privrednici nastali devedesetih su rasli. Oni sposobniji naravno. Pored toga, svaka faza je stvorila i svoje privrednike, opet više-manje pod državnim patronatom. Naravno, ima onih koji su imali drugačiji put ali su svakako izuzeci. Ovo je pravilo.
U našoj zemlji velikih biznisa nastalih na novim tehnologijama praktično da nema. Opet izuzeci. U najprogresivnijem periodu svetske ekonomije, koji je iznedrio hiljade velikih biznisa a samim tim i bogatih vlasnika, mi smo ostali u kamenom dobu. Za svaki biznis potreban je, pored dobre ideje, novac. I na tom prvom koraku kod nas se pada. Tačno da ste pronašli lek za dijabetes i otišli u banku da tražite kredit za početak vašeg biznisa, ljubazna bankarska službenica bi vas pitala šta imate od nepokretnosti da ponudite kao garanciju.
Kod nas deluje da biznis postoji zbog banka, a ne obrnuto. I dok se sistemski ne promeni ceo ekosistem za investiranje u razvojne biznise, ovde će sve biti same old. Za nove generacije koje dolaze, a koje će imati više preduzetničkih afiniteta nego na primer moja, mora da se kreira ambijent u kome mogu da pokreću svoje biznise bazirane na inovacijama. Jer, samo na takav način može privreda da se razvija održivo. U protivnom će mladi otići u zemlje koje će im to pružiti. A onda neka se ovi naši zapitaju kome će da prodaju sve te kvadrate koje grade.
Iz nekog bizarnog razloga mi volimo da se poredimo sa Hrvatskom. Nikad mi to do kraja nije bilo jasno, ali ajde da iskoristim tu paralelu. Naime, Hrvatska ima dve kompanije koje se nazivaju unicorn, a to su one koje imaju vrednost veću od milijardu dolara. To su „Infobip” i „Rimac automobili”, obe nastale na modernim tehnologijama. Što znači 2-0 za Hrvatsku u jednorozima. Nama ostaju onda neke druge bajke.