Bottega Veneta ima novu kreativnu direktorku – a mi pričamo o staklenim stolicama

Scenario se ponavlja, ali sa dobrim razlogom. Modni svet je protekle Nedelje mode u Milanu netremice pratio debi Louise Trotter na poziciji kreativne direktorke kuće Bottega Veneta. Njena prva kolekcija je, očekivano, bila glavna tema – analizirali su se materijali, krojevi i nova vizija brenda. Ipak, sada kada je pažnja sa onoga što su modeli nosili splasla, mi ćemo fokus prebaciti na ono gde su gosti sedeli.

Razlog je jednostavan: Bottega Veneta nastavlja tradiciju pretvaranja svojih revija u multidisciplinarne umetničke događaje, gde scenografija nije puka dekoracija, već integralni deo priče. Louise Trotter je svoju viziju brenda kao radionice (bottega) u kojoj se „ruka i srce spajaju” potkrepila angažovanjem milanskog dizajn studija 6:AM, koji je prostor ispunio jedinstvenim komadima nameštaja.

Između kamena i vode

Umesto klasičnih redova stolica, pistu su bojile prozirne, ručno duvane kocke od Murano stakla. Dizajn studio 6:AM, koji vode Edoardo Pandolfo i Francesco Palù, kreirao je seriju unikatnih stolica u deset pažljivo odabranih boja, od zelene i boje ćilibara do sive i ljubičaste. Svaka kocka, iako naizgled jednostavna, priča priču o dualnosti.

Njihova forma, kako navode dizajneri, podseća na „kamenu arhitekturu”, odajući utisak težine i čvrstine. Međutim, materijal od kog su napravljene, prozirno staklo sa nesavršenostima nastalim tokom procesa duvanja, unosi osećaj fluidnosti i pokreta. Površina ovih Murano stolica se presijava i prelama svetlost poput morskih talasa, dok unutrašnjost kocke sugeriše dubinu vode. Taj sukob između čvrstog i tečnog, statičnog i pokretnog, čini ove objekte malim skulpturalnim delima koja savršeno rezonuju sa nasleđem brenda, slavljenjem italijanske zanatske veštine (fatto a mano) i odavanjem počasti venecijanskoj tradiciji obrade stakla.

Aural Intrecciato

Iskustvo nije bilo samo vizuelno. Za zvučnu podlogu bio je zadužen britanski umetnik i reditelj Steve McQueen. Njegovo delo, nazvano ’66–’76, predstavlja rekonfiguraciju dve verzije pesme Wild Is the Wind, jedne koju izvodi Nina Simone, i druge Davida Bowieja. McQueen je ova dva snimka preklopio, stvarajući fiktivni duet i, kako je sam opisao, „zvučni Intrecciato”. Ovaj naziv nije slučajan, već ključna referenca, i to će znati svi koji revnosno prate istoriju brenda Bottega Veneta.

Intrecciato je italijanska reč za utakno ili isprepleteno i odnosi se na tehniku tkanja kože, koju je najviše proslavio luksuzni brend Bottega Veneta. U ovoj tehnici, tanke trake kože (fettucce) prepliću se kako bi se stvorili izdržljivi i fleksibilni modni dodaci poput torbi i novčanika. Razvijena od strane zanatlija kuće Bottega Veneta šezdesetih i sedamdesetih godina, ova tehnika je postala potpis brenda, stvarajući teksturiranu površinu nalik tkanini koja otelotvoruje tihi luksuz bez potrebe za istaknutim logotipima.

Povezujući svoj zvučni kolaž sa ovom tehnikom, McQueen je auditivnim putem preveo filozofiju brenda. Kao što se kožne trake prepliću da bi stvorile jedinstvenu celinu, tako se i dva legendarna glasa stapaju u novo, slojevito iskustvo.

Na kraju, debi Louise Trotter bio je manifest sa jasnom porukom: u svetu Bottega Venete, odeća, dizajn, umetnost i zvuk nisu odvojene celine. Oni su niti isprepletane (pun intended) u jedinstvenu priču o zanatstvu, nasleđu i savremenoj kreativnosti.