Anna Wintour oduvek je imala miljenike među dizajnerima i to je neka vrsta javne tajne. Od prijateljstva sa Karlom Lagerfeldom, pa sve do privrženosti McQueenu industrija je jasno znala čije kolekcije će biti favorizovane iz sezone u sezone. Najbolji primer ove (moje) teze jeste revija Johna Galliana iz 1994. koja se realizovala neposredno pred njegov dolazak u LVMH. Preoznatljiva po isključivo crnim haljinama, predstavlja ključni trenutak u Gallianovoj karijeri, ali i u revoluciji koja se ubrzo dogodila u redovima modne industrije. Revija je održana u intimnijoj atmosferi pariskog hotela São Schlumberger. Donela je minimalizam na velika vrata s obzirom na to da ga je pratio neizostavni dramski efekat koji je kreirao poseban kontrast u svetu mode tog vremena, u kojoj su dominirali grunge i neformalnost.
Galliano, koji se tada suočavao s finansijskim problemima s obzirom na to da je britanski dizajner bio usmeren ka stvaranju kakve nosive umetnosti koja nije bila isplativa, kreirao je kolekciju koja je svedena na jednostavnu paletu boja – crnu. Haljine su odražavale suštinsku eleganciju i sofisticiranost, ali su u isto vreme nosile jasnu poruku dekadencije. Svaka haljina bila je konstruisana s posebnom pažnjom na detalje, koristeći luksuzne materijale kao što su satenska podloga od krepa, providne šifonske slojeve i drapirane panele, dajući im fluidnost i senzualnost.
Manekenke, poput Kate Moss i Naomi Campbell, hodale su pistom u ovim crnim kreacijama, naglašavajući Gallianov talenat za kreiranje odeće koja je jednostavna, ali istovremeno moćna. Haljine su bile inspirisane dekadencijom 1930-ih i 1940-ih, a kombinovale su sofisticiranost starog Hollywooda sa savremenim pristupom krojenju. Galliano je uspeo da stvori kolekciju koja je bila istovremeno izazovna i suptilna. Zanimljivost jeste da su najveći supermodeli tog vremena pristali da prošetaju njegove dizajne bez da budu plaćene za to.
Događaj nije bio samo modna revija, već svojevrsni performans.
Gallianova sposobnost da spoji narativ i dizajn kroz svoje kreacije bila je očigledna. Revija je bila umnogome skromnijeg karaktera od onoga što bi od Galliana očekivalo, bez pompe i spektakla. Kreacije su govorile za sebe. Ovaj trenutak označio je prekretnicu u njegovoj karijeri – zahvaljujući podršci modnih magova kao što su Anna Wintour i André Leon Tali. Gallianu je ubrzo nakon toga Bernard Arnalut ponudio poziciji lreativnog direktora Givenchyja, zatim ubrzo i Diora. Kolekcija iz 1994. godine je ostala upamćena kao oda jednostavnosti, ali i kao prekretnica u kojoj je John Galliano ušao u svetski modni panteon, postavivši temelj za brojne inovativne linije koje su usledile.
