Postoje kolekcije koje se oslanjaju na spektakl i one koje vas uvuku detaljem. Nova kolekcija brenda Hanna Balu pripada ovoj drugoj grupi. Snežana Babarogić gradi je oko nekoliko poznatih formi — odela, kaftana i dugih haljina — ali ih pomera taman dovoljno da prestanu da deluju očekivano.
Pod kreativnim vođstvom Stanislava Zakića, revija se razvija u gotovo monohromatskom ritmu crne, čokoladnosmeđe i boje slonovače. Upravo zato ništa ne odvlači pažnju od onoga što je ovde najvažnije: proporcije, konstrukcije i načina na koji se materijal ponaša u pokretu.
Odela nose možda najjasniji potpis kolekcije. Naglašena ramena i široke pantalone daju im autoritet, dok produženi sakoi, otvoreni dekoltei i mekše linije razbijaju svaku ideju o klasičnom power dressingu. Ona nisu tu da telo ukalupe, već da oko njega naprave prostor.
Posebno dobro izgledaju modeli u svetlim tonovima, gde precizan kroj dolazi do izražaja bez potrebe za dodatnim efektima. Na tamnim komadima, kontrastni prošivi prate revere, džepove i ivice i deluju gotovo kao skica konstrukcije ostavljena namerno vidljivom. Diskretan detalj, ali dovoljno snažan da čitav komad učini savremenijim.
Kaftani uvode potpuno drugačiju energiju. Široki rukavi, mekani pad materijala i povremeno naglašen struk donose lakoću posle strožih krojenih formi. Tu se pojavljuju i tanke tirkizne linije, gotovo skrivene u crnoj tkanini — detalj koji se ne primećuje odmah, ali upravo zato ostaje zanimljiv.
Haljine u boji slonovače nastavljaju istu ideju redukcije. Nema viška detalja, nema potrebe za dekoracijom. Visoke kragne, široki rukavi, spuštena linija struka i fluidne suknje rade sve što je potrebno. Njihova elegancija dolazi iz proporcije, ne iz ukrasa.
A onda se pojavljuje slama i potpuno menja ton kolekcije.
Gruba, suva i nepravilna, naspram svih tih čistih linija deluje gotovo provokativno. Pretvara se u skulpturalne kragne koje uokviruju lice, voluminozne forme oko tela i izdužene teksturalne komade koji više liče na objekat nego na klasičan odevni predmet. Upravo tu Hanna Balu pravi najveći iskorak.
Najbolji primer je bela mini-haljina svedene siluete, preko koje ogromna kragna od slame postaje gotovo čitav look. Kontrast je toliko jednostavan da deluje očigledno tek kada ga vidimo: nešto čisto i gotovo sterilno naspram nečega sirovog i organskog.
I baš zbog toga ova kolekcija najbolje funkcioniše kada su stvari naizgled najjednostavnije.
Čak je i izbor ravne obuće važan. Umesto da dodatno „podigne“ odela i duge haljine, ona im oduzima ceremonijalnost. Formalno postaje opuštenije, strogo postaje lakše, a komadi koji bi lako mogli da deluju nedodirljivo odjednom izgledaju kao nešto što može da postoji i van piste.
Snaga kolekcije je u kontrastima: precizno i fluidno, urbano i organsko, strogo i meko. I možda upravo zato na kraju najviše pamtimo ono što deluje najneočekivanije — slamu uz odelo, ravnu cipelu uz dugu haljinu i ideju da elegancija ne mora uvek da izgleda isuviše “upeglano”.