Bilo je dovoljno da na Instagram Storyju osvane druga čaša vina, nečija ruka preko puta stola ili rame misteriozne osobe na fotografiji sa odmora. Znali smo da se nešto događa, ali ne i sa kim – i upravo je u tome bila poenta. Soft launch veze postao je gotovo podrazumevani deo internet bontona: pokaži da si zaljubljena, ali nikako nemoj da izgleda kao da ti je previše stalo. Privatnost je bila kul, misterioznost još više, a objavljivanje partnera na feedu delovalo je gotovo staromodno.
Ali čini se da smo se pomalo umorili od ljubavi koja stalno mora da glumi ravnodušnost. Posle godina situationshipova, „videćemo gde ovo ide“, pažljivo sakrivenih lica i odnosa čiji status niko ne ume da definiše, otvoreno pokazivanje naklonosti ponovo deluje privlačno. Ne zato što veza postaje stvarnija kada završi na Instagramu, već zato što postoji nešto lepo u osobi koja nema potrebu da se ponaša kao da ste njena najbolje čuvana tajna. Možda novi green flag nije grandiozni gest, već jednostavna sigurnost: ovo je osoba koju volim i ne moram da budem ironičan dok to pokazujem.
Naravno, javno nije isto što i intimno. Ne moramo da pretvorimo vezu u zajednički content plan niti da svaki dejt dokumentujemo za publiku. Ali postoji velika razlika između čuvanja nečega za sebe i skrivanja nečega od drugih. Posle ere u kojoj smo toliko vežbali da izgledamo nezainteresovano, možda je prava promena upravo u tome da ponovo dozvolimo sebi malo iskrenog entuzijazma. Jer možda najveći romantični luksuz danas nije privatna veza, već veza u kojoj niko ne pokušava da sakrije koliko mu je stalo.