Težak dan na poslu? Kafa za poneti. Završili smo sve sa to-do liste? Nova maska za lice. Petak je? Dostava. Imali smo loš dan? Pa, definitivno zaslužujemo nešto. „Little treat“ kultura pretvorila je male kupovine u jedan od omiljenih načina da sebi popravimo raspoloženje – i upravo zato tako lako prestajemo da ih doživljavamo kao trošenje.
Sama ideja nije loša. Naprotiv, mala zadovoljstva mogu da budu lep način da prekinemo monotoniju dana i damo sebi nešto čemu ćemo se radovati. Problem nastaje kada mozak počne da povezuje određeno stanje sa nagradom: stres znači dostavu, naporan sastanak znači kafu i kolač, dosada znači online shopping. Kupovina tada više nije samo kupovina, već mali ritual koji donosi trenutno zadovoljstvo.
A „malo“ je posebno zgodna kategorija jer ne aktivira isti alarm kao velika kupovina. Nećemo bez razmišljanja potrošiti 300 evra, ali 600 dinara ovde, 1.500 tamo i još jedna stvar iz drogerije deluju gotovo bezazleno. Pojedinačno možda i jesu. Tek kada ih saberemo na kraju meseca, shvatimo da naši mali treatovi više nisu baš tako mali.
Tu je i društvena mreža koja ovu naviku dodatno romantizuje. Iced latte, sveća, sjaj za usne, buket cveća ili paket koji nas čeka kada stignemo kući više nisu predstavljeni kao potrošnja, već kao self-care. Granica između „želim ovo“ i „ovo mi je potrebno da bih se osećala bolje“ zato postaje prilično tanka.
Rešenje, naravno, nije da život pretvorimo u beskrajno odricanje. Možda samo vredi da povremeno promenimo pitanje. Umesto „Da li mogu ovo da priuštim?“, možemo da se zapitamo „Da li ovo zaista želim ili samo želim osećaj nagrade?“
Jer možda nam posle užasnog utorka stvarno treba kroasan. Samo nije loše da svaki užasan utorak ne mora automatski da dobije račun.