San je jedan od najvažnijih preduslova za dobro zdravlje, ali izgleda da ni ovde pravilo „što više, to bolje“ ne mora uvek da važi. Dok se mnogo češće govori o posledicama nedostatka sna, istraživanja pokazuju da i redovno spavanje duže od devet sati može biti povezano sa određenim zdravstvenim problemima.
Za većinu odraslih, sedam do devet sati sna smatra se dobrim okvirom, mada individualne potrebe mogu da se razlikuju. Više od devet sati nije automatski razlog za brigu — potpuno je normalno da nam treba više sna kada nadoknađujemo neprospavane noći, oporavljamo se od bolesti ili prolazimo kroz period intenzivnog fizičkog napora.
Kada dugo spavanje može da bude znak za pažnju?
Studije su pronašle vezu između hronično dugog spavanja i većeg rizika od nekih kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i drugih nepovoljnih zdravstvenih ishoda. Ipak, važno je naglasiti da to ne znači da je dugo spavanje nužno uzrokproblema. Naučnici upozoravaju da ono ponekad može biti posledica ili pokazatelj nekog drugog stanja koje već utiče na organizam.
Drugim rečima, važnije pitanje od „koliko dugo spavam?“ ponekad je — zašto mi je potrebno toliko sna?
Ako redovno spavate deset ili više sati, a ipak se budite iscrpljeni, teško ustajete ili osećate pospanost tokom celog dana, vredi obratiti pažnju na kvalitet sna i razgovarati sa lekarom.
Nisu važni samo sati
Osam sati isprekidanog, nemirnog sna nije isto što i osam sati kvalitetnog odmora. Na zdrav san utiču i njegova redovnost, kvalitet i vreme odlaska na spavanje, a ne samo broj sati provedenih u krevetu.
Zato nema potrebe za panikom ako vikendom ponekad odspavate deset sati. Ali ako vam duga spavanja postanu svakodnevica, a uprkos njima se ne osećate odmorno, telo možda pokušava nešto da vam poruči.
Zaključak? Ne treba juriti savršenu brojku. Za većinu odraslih sedam do devet sati ostaje dobar orijentir, dok je najbolji znak kvalitetnog sna jednostavan — budite se odmorni i tokom dana imate dovoljno energije.