Svet umetnosti je ostao bez jednog od svojih najsmelijih glasova. Preminuo je Dejvid Hokni, čuveni britanski slikar i ključna figura pop-art pokreta, u 88. godini. Vest o odlasku umetnika čije je delo decenijama definisalo savremenu umetnost odjeknula je širom sveta, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u načinu na koji posmatramo boju, svetlost i život.
Putovanje kroz vreme
Hoknijev život bio je putovanje kroz vreme – od crno-belog portreta veoma mladog umetnika, koncentrisanog nad platnom na podu ateljea, do prepoznatljivog lika sedog majstora sa naočarima okruglog okvira i cigaretom u ustima, kako u svom studiju u Normandiji slika portret pop zvezde Harija Stajlsa. Pamtimo ga kao razigranog mladića sa platinasto plavom kosom, kao zrelog umetnika koji je pomerao granice, i kao majstora u poodmaklim godinama koji do poslednjeg dana nije ispuštao četkicu iz ruke.
Njegov životni put, od rodnog Bredforda do sunčane Kalifornije koju je gotovo izmislio za britansku senzibilnost, sažet je u prizorima koji su postali deo kolektivne svesti. Reakcije ljubitelja umetnosti širom sveta svedoče o dubini njegovog uticaja. Mnogi se opraštaju od velikana ističući kako će “njegove scene sa bazenima i palete boja zauvek inspirisati generacije umetnika” i zahvaljujući mu “za svetlost”, jer je “njegova vizija promenila način na koji vidimo svet”.
Od pop-arta do večnosti
Dejvid Hokni je bio više od slikara; bio je crtač, grafičar, scenograf i fotograf, smatran jednim od najvažnijih britanskih umetnika 20. i 21. veka. Njegova dela, a posebno serija slika bazena iz Los Anđelesa, postala su ikonični prikazi hedonizma i modernog života. Slika “Portret umetnika (Bazen sa dve figure)” iz 1972. godine prodata je 2018. za neverovatnih 90,3 miliona dolara, postavivši u tom trenutku rekord za najskuplje delo živog umetnika prodato na aukciji.
Hokni je bio poznat i po svojoj ličnijoj strani, a često je prikazivan sa jednim od svojih voljenih jazavičara, Stenlijem ili Budžijem, koji su bili čest motiv na njegovim intimnijim radovima. Zanimljiv je i detalj vezan za portret Harija Stajlsa, koji je nastao na predlog muzičkog producenta Klajva Dejvisa. Hokni je kasnije priznao da nije bio svestan Stajlsove slave, videći ga prosto kao “još jednu osobu koja je došla u studio”. Ovaj detalj savršeno opisuje umetnika potpuno posvećenog svom radu, za koga je platno uvek bilo centar sveta.
Odlaskom Dejvida Hoknija, svet je izgubio genija boje i forme. Njegova sposobnost da uhvati suštinu trenutka, bilo da je reč o treperenju vode u bazenu ili pogledu prijatelja, ostaje njegovo trajno nasleđe. Brojni oproštaji širom sveta snažan su podsetnik da velika umetnost, baš kao i legende, nikada ne bledi.