Pre nekoliko godina delovalo je kao da je solarijum definitivno otišao u beauty prošlost zajedno sa ultra tankim obrvama, MySpace estetikom i Jersey Shore erom. SPF je postao obavezan deo skincare rutine, “clean girl” estetika favorizovala je prirodnu kožu, a dermatolozi su godinama upozoravali na rizike indoor tanninga. Ipak, internet nas je ponovo iznenadio: preplanuli ten se vraća.
Samo što danas izgleda drugačije.
Umesto ekstremno tamnog tena iz 2000-ih, sada govorimo o “healthy glow” estetici, bronzanoj koži sa TikToka, evropskom summer looku i ideji da svi izgledamo bolje kada smo “malo osunčani”. Problem je što se paralelno sa tim vraćaju i solarijumi, posebno među mlađom generacijom koja nije direktno prošla kroz eru velikih anti-tanning kampanja.
I upravo tu dolazimo do pitanja koje dermatolozi postavljaju godinama: da li je preplanuli ten zaista vredan rizika?
Odgovor medicinskih organizacija je prilično jasan — ne baš.
Prema podacima American Academy of Dermatology i World Health Organization, indoor tanning uređaji emituju UVA i UVB zračenje koje dokazano povećava rizik od melanoma, ali i drugih oblika raka kože. Svetska zdravstvena organizacija čak je UV solarijume klasifikovala u istu grupu kancerogenih faktora kao duvan.
Dermatolozi posebno naglašavaju jednu stvar koju internet često ignoriše: ten zapravo nije znak zdravlja. To je odgovor kože na oštećenje DNK izazvano UV zračenjem. Drugim rečima, sama činjenica da koža tamni znači da pokušava da se zaštiti od daljeg oštećenja.
Statistike su prilično ozbiljne. Prema podacima American Academy of Dermatology, indoor tanning povećava rizik od skvamoznog karcinoma za 58%, a bazocelularnog karcinoma za 24%. Korišćenje solarijuma pre 35. godine značajno povećava rizik od melanoma — najopasnijeg oblika raka kože.
Ipak, uprkos svemu tome, ljudi i dalje odlaze u solarijum. Zašto?
Delom zbog estetike, ali delom i zbog psihologije. Mnogi korisnici govore o “boostu samopouzdanja”, osećaju da izgledaju mršavije, odmornije ili “skuplje” kada imaju boju. Na Redditu i forumima ljudi često priznaju da znaju rizike, ali ih i dalje privlači način na koji preplanuli ten izgleda na fotografijama ili leti.
Tu je i činjenica da društvene mreže ponovo romantizuju tanning kulturu. “UV index checking”, “sun-kissed skin”, pa čak i opasni trendovi poput nasal tanning sprejeva trenutno kruže TikTokom i Instagramom. Dermatolozi poslednjih meseci posebno upozoravaju upravo na nasal tanning proizvode koji se promovišu online, a povezani su sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima.
Ali možda je najzanimljivije to što se beauty industrija danas nalazi u čudnoj kontradikciji: istovremeno obožavamo skincare, anti-aging i SPF, dok internet i dalje favorizuje bronzanu kožu kao ideal lepote.
Zato mnogi dermatolozi danas preporučuju alternativu: self-tan proizvode, bronzing drops i spray tan tretmane koji daju vizuelni efekat preplanulog tena bez UV oštećenja. Naravno, ni oni nisu savršeni, ali za razliku od solarijuma ne izlažu kožu direktnom UV zračenju.
I možda upravo tu leži cela poenta priče o solarijumu 2026. godine: nije više pitanje da li znamo da je štetan — jer znamo. Pitanje je koliko smo spremni da rizikujemo dugoročno zdravlje zbog estetike koja traje nekoliko nedelja.