Postoje ljudi koji ne pokušavaju da se uklope — jer su odavno shvatili da se prava vrednost ne nalazi u prilagođavanju, već u autentičnosti. Upravo takva je Sanda Strugar, dizajnerka nakita čiji komadi ne prate trendove, već lični pečat, emociju i priču. U svetu masovne estetike i brzih kopija, njen rad deluje gotovo prkosno: unikatan, promišljen i duboko ličan. I možda baš zato njen nakit ne nosi samo formu, već karakter — baš kao i žena koja ga stvara.
Iza estetike koju prepoznajemo na prvi pogled kriju se disciplina, ozbiljan rad i jasna unutrašnja struktura. Sanda ne pristaje na nametnute šablone, niti na ideju da čovek treba da se smanjuje kako bi bio prihvaćen. Njeni odgovori otkrivaju osobu koja mir pronalazi u veri, slobodu u nezavisnosti, a smisao u tome da ostane dosledna sebi čak i kada je to teži put. Kod nje ništa nije slučajno — ni život, ni umetnost, ni način na koji bira da postoji.
U rubrici „10 pitanja“ razgovarali smo o slobodi, identitetu, veri, muzici i unutrašnjoj snazi. I možda je upravo njena rečenica „kopije nikada ne pomjeraju granice“ najbolji opis svega što ona jeste — žena koja ne igra malu igru i koja nikada ne pristaje na manje od sopstvene istine.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što jedino tada imam kontrolu nad sopstvenim pravcem i identitetom. Kada si svoj, ne trošiš energiju na uklapanje u tuđe okvire i očekivanja. Sve što tada gradiš ima autentičnost i trajanje. Sve drugo je kopija, a kopije nikada ne pomeraju granice niti ostavljaju trag.
Kakvu kafu piješ?
Jaku, bez puno dodataka. Volim jednostavne stvari koje imaju karakter. Kafa mi nije samo navika, već mali ritual fokusa i sabiranja prije dana koji traži disciplinu i jasnu glavu.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir nalazim u duhovnosti, u Gospodu — to je temelj svega. Kada si tu stabilan, sve spolja prestaje da ima moć da te poremeti. Nije to pasivan mir, nego stanje unutrašnje snage. Čuvam ga tako što pravim distancu od haosa, ljudi i situacija koje unose nemir, i biram ono što me vraća sebi — veru, tišinu i jasnoću.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda je stanje u kojem ne zavisiš ni od čijeg mišljenja, ni finansijski ni emotivno. To je mogućnost da donosiš odluke bez straha i potrebe za odobravanjem. Za mene sloboda nije odsustvo odgovornosti, već upravo suprotno — sposobnost da preuzmeš potpunu odgovornost za svoj život.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Da iza svega što radim stoji ozbiljan rad, struktura i disciplina. Ništa nije slučajno, niti preko noći. Ono što se vidi spolja je samo rezultat dugogodišnjeg procesa koji je mnogo dublji i zahtevniji nego što deluje.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
“Kćeri Svetog Vasilija” od Ljiljane Habjanović Đurović — knjiga koja nosi snagu vere, žrtve i identiteta. Preporučujem je apsolutno svima jer podseća na vrednosti koje se danas često zaboravljaju.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Svi znaju da je pevanje sastavni deo mog života i postojanja. Volim pesme koje imaju emociju i težinu. Nije mi zanimljivo ništa površno pa ni pesme koje pevam— biram ono što grli dušu. Ako bih morala da izdvojim jednu neka to bude Pjevat ćemo šta nam srce zna od Amire Medunjanin.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
U Crnoj Gori — bilo koji grad ili mesto. Svaki njen kutak nosi posebnu energiju, onu gotovo opasnu, bogomdanu lepotu koja ne može da se objasni mora da se doživi. To nije samo pejzaž, to je osećaj pripadnosti i snage.
U Beogradu…
U Beogradu — energija koja te ili podigne ili proguta. Grad koji ne trpi prosečnost, koji te stalno testira i tera da znaš ko si. Ili se u njemu izgubiš, ili iz njega izađeš jači.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Da li igram dovoljno veliku igru za ono što mogu da budem? To je pitanje koje me stalno vraća na realnost i tera da ne pristajem na manje od svog potencijala.