Zara je ponovo u centru modne priče – i to ne slučajno. Najnovija saradnja sa Willyjem Chavarrijom, uz paralelni angažman Johna Galliana na reinterpretaciji arhive brenda, otvara jedno zanimljivo pitanje: da li Zara zaista pokušava da zakorači u „više“ modne krugove – ili je samo savršeno savladala umetnost da ih simulira?
Jer, složićemo se, ovo sada već ozbiljno prevazilazi granice običnih kolaboracija. Ovde imamo imena sa težinom, autore sa jasnim vizijama i modnim identitetima koji se ne pozajmljuju olako.
Kako je do ovoga došlo i šta ovaj collab znači?
Chavarria, poznat po snažnom narativu koji prožima njegov rad, ovu saradnju opisuje kao način da „uzdigne svoju viziju i učini je dostupnijom“. I upravo tu leži ključ: Zara već dugo ne prodaje samo odeću – ona prodaje pristup. Pristup estetici, priči, čak i ideologiji koju su do skoro pod strogim ključem čuvali ateljei visoke mode.
Njegova kolekcija za Zaru, simbolično nazvana Vatísmo, oslanja se na ideju zajedništva, identiteta i pripadnosti – teme koje su duboko ukorenjene u njegovom radu. Široke pantalone sa preciznim naborima, strukturirani sakoi naglašenih ramena, čipka, cvetni motivi i zlatni nakit – sve to nosi njegov prepoznatljiv potpis. Ali sada, po prvi put, u formatu koji je dostupan masama.
I tu dolazimo do suštine dileme.
Da li je ovo uzdizanje Zare ka visokoj modi – ili ipak možda spuštanje visoke mode ka Zari?
Jer kada brend poput Zare angažuje dizajnere ovog kalibra, granice počinju da se brišu. Luksuz više nije ekskluzivan prostor – on postaje iskustvo koje se može kupiti „u prolazu“. Ali istovremeno, postavlja se pitanje: da li se time gubi njegova suština, ili se upravo redefiniše?
OG supermodeli nikad nisu bili traženiji
Zanimljivo je i to što se u ovoj saradnji pojavljuje Christy Turlington, lice koje je sinonim za bezvremensku eleganciju. Njeno prisustvo dodatno pojačava osećaj da gledamo nešto što prevazilazi klasičan high street okvir. Kampanja, koju potpisuje Glen Luchford, deluje gotovo kao editorijal iz luksuznog magazina – samo što je proizvod, u ovom slučaju, dostupan mnogo široj publici.
A možda je tu Zara i najpametnija. Nije da ona teži ka tome da nužno postane luksuzni brend. Zara više pretenduje da luksuz učini irelevantnim kao kategoriju. Da ga razgradi, prevede i ponudi u formatu koji je savremen, brz i – najvažnije – dostupan.
A dizajneri? Možda ne mogu da odole budžetima. Ali još verovatnije – ne mogu da odole škakljivoj ideji da njihova vizija konačno dobije masovnu publiku.
Jer u eri u kojoj moda definitivno više nije samo ono što nosimo, već i ono što komuniciramo, Zara igra igru na potpuno novom nivou.
I, sviđalo nam se to ili ne – za sada, igra je njihova.