Postoji jedna stvar koju smo, možda i nehotice, naučili od velikih modnih kuća: kolekcija odavno nije dovoljna. Danas moda želi geografiju, arhitekturu, svetlo u tačno određenom satu, putovanje do lokacije, večeru posle revije i osećaj da ste na nekoliko sati ušli u svet koji postoji samo zbog te jedne ideje. Simon Porte Jacquemus je od toga napravio gotovo poseban modni žanr – lavanda u Provansi, pšenica u Val-d’Oazu, palate, vrtovi, francuske razglednice pretvorene u pistu. I možda smo se zbog toga previše navikli da takvu vrstu mode posmatramo kao nešto što nam po definiciji dolazi spolja.
A onda smo otišli na Mamulu.
Tamo je Amina Hasanbegović predstavila novu kolekciju SILENCE i, bez potrebe da imitira bilo čiji recept, podsetila na nešto mnogo zanimljivije: velika moda ne počinje budžetom, zemljom porekla ni internacionalnim logotipom. Počinje jasnom idejom i sposobnošću da od nje napravite čitav svet.
Možda je vreme da prestanemo da govorimo „za naše uslove“
Na regionalnoj modnoj sceni postoji jedna pomalo nepravedna navika. Kada nešto izgleda zaista dobro, često mu komplimentujemo tako što ga poredimo sa nečim „stranim“. Kažemo da izgleda kao Milano. Kao Pariz. Kao nešto što bismo videli na Copenhagen Fashion Weeku. Kao Jacquemus.
Naizgled kompliment, a zapravo čudna mala hijerarhija u kojoj je domaća moda dobra tek kada uspešno podseti na onu kojoj smo već unapred dali status autoriteta.
Revija SILENCE bila je dobar trenutak da taj refleks malo preispitamo.
Ideja ovog događaja nije bila samo u tome da se lepa odeća prikaže na lepoj lokaciji. Mamula nije poslužila kao Instagramabilna scenografija zalepljena iza kolekcije, već kao njen razlog postojanja. Hasanbegović u materijalu koji je pratio kolekciju vrlo precizno pravi tu razliku: SILENCE nije zamišljena kao kolekcija inspirisana ostrvom, već kao razgovor sa njim. Reljef tvrđave prelazi u teksture tkanina, metal arhitekture u skulpturalne detalje, a kamen, more, pesak i zalazak sunca u paletu.
I upravo tu kolekcija dobija posebnu težinu.
SILENCE nije tiha kolekcija
Ime može da zavara.
Na prvi pogled, SILENCE zvuči kao priča o redukciji, minimalizmu, nečemu gotovo asketskom. Ali ova tišina nije prazna. Ona je puna površina, nepravilnosti, tragova, refleksija, organskih linija i vrlo konkretnih fizičkih referenci.
U moodboardu kolekcije pojavljuju se kamen Mamule, more, svetlucave površine, dekorativni tekstil i neutralni tonovi, dok se siluete razvijaju iz oblika talasa, školjki, ptica i insekata karakterističnih za ostrvo.
Ali važnije od samog spiska inspiracija jeste način na koji su one prevedene u modu.
To nije haljina na kojoj ćemo doslovno prepoznati more. Nije motiv školjke odštampan na materijalu zato što smo na ostrvu. Priroda je ovde mnogo inteligentnije prevedena – kroz volumen, kretanje, refleksiju svetlosti, teksturu koja deluje kao da je nastala erozijom, a ne samo krojenjem.
Upravo to odvaja kostim od mode.
Kolekcija spaja ručni rad i savremenu tehnologiju, zanat i 3D formu, dok detalji odlaze još dalje: tašne preuzimaju oblike ptica, školjki, organskih formi i elemenata same tvrđave, a autorski nakit nastavlja isti vizuelni jezik.
Rezultat nije odeća koja pokušava da bude „mediteranska“. Rezultat je kolekcija koja deluje kao da pripada mestu na kojem je prikazana.
To je mnogo teže postići.
Mamula nije bila kulisa. Bila je koautor
Postoje destinacije na kojima organizujete reviju zato što lepo izgledaju na fotografijama. A postoje i one koje toliko utiču na atmosferu da bi događaj bio potpuno drugačiji da ga izmestite samo nekoliko kilometara dalje.
Mamula Island pripada ovoj drugoj kategoriji.
Kamene zidine, more koje se pojavljuje između lukova i prozora, patina tvrđave, večernje svetlo i gotovo filmski osećaj izolovanosti učinili su da SILENCE dobije ono što je danas možda najveći luksuz u modi: kontekst.
Zanimljivo je i koliko je sama arhitektura direktno ušla u proces dizajna. Dekorativni motivi i zidne površine enterijera Mamule preneti su kroz oslikavanje muslina u tekstilne dezene, čime su arhitektonski detalji praktično dobili drugi život na odeći.
To je ona vrsta storytellinga o kojoj modni brendovi danas beskonačno pričaju, a koju je mnogo teže stvarno izvesti.
Ovde nije bilo potrebno dodatno objašnjavati zašto smo baš tu.
Odgovor je bio svuda oko nas.
A tome je doprineo i sam Mamula Island hotel, čije je gostoprimstvo čitavom iskustvu dalo onu vrstu lakoće koja se ne vidi nužno na fotografijama sa revije, ali se oseća kada događaj napustite. Od dolaska na ostrvo do vremena provedenog tamo, ceo događaj imao je ritam mnogo bliži modnom putovanju nego klasičnoj reviji na koju dođete, sednete u prvi red, pogledate 20 izlaza i odete kući.
I možda upravo zbog toga kolekciju pamtimo bolje.
Dobra revija danas mora da vam promeni percepciju prostora
Velike modne kuće su odavno shvatile da lokacija može biti produžetak dizajnerskog rukopisa. Zato modne revije više nisu vezane za crne piste i bele zidove. One se sele na mostove, u pustinje, muzeje, palate, vrtove i privatna ostrva.
Ali ono što ponekad zaboravljamo jeste da taj princip nije ničije ekskluzivno vlasništvo.
Ne morate biti francuski brend da biste razumeli snagu juga Evrope. Ne morate imati sedište u Milanu da biste znali kako arhitektura razgovara sa odećom.
I tu je, za nas, bila najzanimljivija stvar kod Amine Hasanbegović na Mamuli.
Nismo otišli sa osećajem da smo gledali regionalnu verziju nečega što već postoji. Naprotiv. Otišli smo sa pitanjem zašto regionalnoj modi toliko često unapred postavljamo niži plafon.
Jer ako postoji dizajnerska ideja, ako postoji istraživanje, zanat, materijal, lokacija i dovoljno discipline da sve to govori istim jezikom, geografija prestaje da bude relevantna. I tada shvatamo, da ono što nam je na dohvat ruke, pruža osećaj deset puta lepši nego bilo koje polje lavande u Provansi ili terasa na Korzici.
Luksuz nije logo. Luksuz je koherentnost
Možda je upravo to najvažnija lekcija kolekcije SILENCE.
Savremeni luksuz više nije samo pitanje skupog materijala ili prepoznatljivog monograma. On sve više počiva na nečemu mnogo suptilnijem: sposobnosti da ništa ne deluje slučajno.
Da pozivnica pripada istoj priči kao haljina. Da tašna ima veze sa zidom pored kojeg prolazi model. Da svetlost, kamen, zvuk mora i način na koji se tkanina kreće pripadaju istoj rečenici.
Hasanbegović je u tekstu kolekcije zapisala da je na Mamuli shvatila kako tišina nije odsustvo zvuka, već prostor u kojem nastaje stvaranje.
Možda bismo tome dodali još nešto.
Tišina je ponekad i trenutak u kojem prestanemo da gledamo šta rade drugi dovoljno dugo da bismo čuli šta sami imamo da kažemo.
Amina Hasanbegović je sa kolekcijom SILENCE upravo to uradila.
I ako smo prethodnih godina gledali spektakularne Jacquemus revije i zamišljali kako moda izgleda kada se lokacija, atmosfera i odeća spoje u jednu ideju, Mamula nas je podsetila da ne moramo uvek da gledamo ka Parizu, Milanu ili jugu Francuske da bismo taj osećaj pronašli.
Ponekad je dovoljno da pogledamo malo bliže.