Da li krvna grupa O zahteva meso, dok je grupa A stvorena za biljnu ishranu? Da li ishrana po krvnim grupama podržana naukom ili je u pitanju najdugovječniji marketinški trik u svetu nutricionizma?
Kako je sve počelo?
Teorija o ishrani prema krvnim grupama postala je globalni fenomen 1996. godine. Dr Peter D’Adamo objavio je bestseler Ishrana prema vašem tipu. Njegova teza je zvučala revolucionarno i jednostavno. Naša krvna grupa je ključni genetski kod koji određuje kako varimo hranu, reagujemo na stres i gubimo kilograme.
Prema D’Adamu, krvne grupe su evoluirale kroz istoriju čovečanstva. Grupa O (Lovci) je najstarija i zahteva protein životinjskog porekla. Grupa A (Agrari) nastala je sa poljoprivredom i „procveta“ na vegetarijanskoj ishrani. Grupa B (Nomadi) jedina može da toleriše mlečne proizvode. Grupa AB (Enigma) je moderna mešavina koja zahteva specifičan balans.
Mehanizam iza teorije
Glavni „krivac“ u ovoj priči su lektini, proteini koji se nalaze u hrani. Teorija tvrdi da, ako pojedete namirnicu koja sadrži lektine nekompatibilne sa vašom krvnom grupom, dolazi do procesa aglutinacije (slepljivanja) crvenih krvnih zrnaca. To, navodno, usporava metabolizam, izaziva upale i vodi ka bolestima.
Iako zvuči logično na papiru, ovde nastaje prvi naučni problem: većina lektina iz hrane reaguje sa svim krvnim grupama podjednako, a termička obrada (kuvanje) neutrališe većinu njih pre nego što uopšte stignu do našeg krvotoka.
Šta kaže moderna nauka?
Ako pitate bilo koga ko je isprobao ovu dijetu, verovatno će vam reći da se osećao bolje i smršao. Međutim, nauka ima vrlo jednostavno objašnjenje za to, koje nema veze sa vašom krvnom grupom. Sve četiri varijante ove dijete imaju jednu zajedničku stvar: one su suštinski zdrave.
Bez obzira na grupu, D’Adamo savetuje izbacivanje rafinisanog šećera, prerađene hrane (grickalica, mesnih prerađevina) i belog brašna.
Velika nezavisna studija sprevedena na Univerzitetu u Torontu (sa preko 1.400 učesnika) potvrdila je da ljudi koji prate „režim za grupu A“ (puno voća i povrća) zaista imaju bolju krvnu sliku i manji rizik od srčanih oboljenja. Ipak… Ovi rezultati su bili isti kod svih ispitanika, bez obzira na to da li im je krvna grupa bila A, B ili O.
Dakle, struka je zaključila da pozitivni efekti dolaze iz opšteg poboljšanja kvaliteta ishrane, a ne iz prilagođavanja krvnoj grupi.
Da li zaista treba da prilagodite dijetu svojoj krvi?
Kratak odgovor je — ne nužno. Iako fokus na celovite namirnice nikome ne može da škodi, preterana restriktivnost koju ova dijeta nameće može biti kontraproduktivna. Na primer, ako ste grupa O i slepo pratite uputstva, mogli biste nepotrebno izbaciti žitarice i mahunarke koje su odličan izvor vlakana. Ako ste grupa A, mogli biste postati anemični zbog potpunog izbegavanja crvenog mesa, iako vaše telo možda ima povećanu potrebu za gvožđem.
Umesto da se oslanjate na slovo na vašem laboratorijskom nalazu, fokusirajte se na: zdravlje mikrobioma creva (koje je mnogo kompleksnije od krvne grupe), kvalitet namirnica i slušajte sopstveno telo, kako se zaista osećate nakon određenog obroka.