Septembarska revija brenda The Attico donela je kolekciju koja istovremeno slavi ranjivost i snagu, iluziju i strukturu, luksuz i minimalizam. Kreacije Gilde Ambrosio i Giorgie Tordini odlikuje beskompromisan kontrast: dok jedan segment kolekcije istražuje senzualnost prozirnih tkanina, kristala i lanaca, drugi stoji kao čvrst oslonac u formi oštro krojenih odela i geometrijski oblikovanih silueta. Rezultat je kolekcija koja ne pristaje na jednostruke narative, već se odvija kao vizuelna rasprava o ženskom identitetu u 21. veku.
Ogoljenost kao moć
Centralna tačka ove kolekcije svakako su komadi izrađeni od prozirnih materijala, gde se lanac, kristal i pero pretvaraju u elemente haute couture skulpture. Bluze koje više liče na nakit nego na tkaninu i korseti sastavljeni od mreža i metalnih niti ne naglašavaju telo – oni ga redefinišu.
Time The Attico otvara pitanje gde odeća prestaje da bude samo odeća, i istovremeno počinje da biva umetničko delo? U transparentnosti ovih komada ne krije se slabost, već snaga; svaki detalj postaje svojevrsni oklop od svetlosti i pokreta.
Tailoring kao kontrapunkt
Nasuprot toj eteričnoj krhkosti stoji moć tailoringa – precizno krojena odela, duge suknje koje prate liniju tela i sakoi sa naglašenom konstrukcijom ramena. Ovi komadi jasno potvrđuju Attico DNA: žena nije samo muza, ona je i figura moći. Siva paleta i stroge forme ulaze u dijalog sa fluidnim, providnim materijalima, stvarajući balans između discipline i slobode, introvertnog i ekstrovertnog.
Estetika između epoha
Ono što ovu kolekciju izdvaja jeste njena sposobnost da izgleda i kao reminiscencija prošlosti i kao futuristička vizija. Zlatni i metalik tonovi, perje koje lebdi i providne tkanine prizivaju glamur kabarea i dekadenciju dvadesetih godina prošlog veka, dok se oštri krojevi i monohromatski setovi upisuju u savremenu modnu scenu koja sve više slavi utilitarnost. The Attico tako stvara kolekciju koja prevazilazi vremenske okvire, odbijajući da pripada samo jednom trenutku.
Septembar 2025. za The Attico nije bio trenutak samo da se pokaže kolekcija, već da se postavi pitanje o samoj prirodi mode. Da li moda treba da naglašava telo ili da ga oslobađa? Da li snaga leži u oklopu ili u ranjivosti? Kolekcija nam nudi oba odgovora, stvarajući prostor u kojem se žena može slobodno kretati između introspektivne ranjivosti i javne oštrine. Upravo u toj kontradikciji leži njena istinska moć.