Postoje ljudi koji vam odmah deluju kao da znaju nešto što vi ne znate. Ne zato što mistifikuju stvarnost, već zato što su je, jednostavno, prigrlili. Jelena Đokić je jedna od njih. Nekada novinarka, danas astrolog, Jelena je žena koja jasno postavlja granice, ide na planinu da sluša tišinu i putuje svaka tri meseca, ne iz hira, već iz potrebe da se uči i otkriva. Jelena Đokić voli London, crnu kafu bez šećera i knjige koje se pamte. Ne voli da se o njoj previše zna, ali je ipak pristala da odgovori na deset pitanja. Njen Beograd je rokenrol, a životna filozofija: sloboda pre svega.
Zašto je dobro biti „ja”?
Prvo, pa najskuplje pitanje. Nekada ovo pitanje može da izbije vazduh iz grudi, a neki put da preplavi osećajem zahvalnosti i ponosa. Ja se gradi kroz vreme i iskustvo, volim moje ja jer se prilagođava promenama. Volim što je svoje.
Kakvu kafu piješ?
Crnu, bez šećera i mleka. Poslednjih godinu dana to je kratki ili dupli espreso, a veliki deo života pila sam crnu (tursku) kafu. Ponekad popijem afogato kada mi se jede nešto slatko uz kafu.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Jasno postavljam granice. To mi donosi mir. Čuvam mir tako što vežbam, meditiram, čitam. Odem na planinu da slušam tišinu. Putujem u inostranstvo na svaka tri meseca, istražujem, uživam, otkrivam.
Šta je za tebe sloboda?
Sve. Ona je broj 1 na mojoj lestvici vrednosti i prioriteta. Vladar mog horoskopa je u u 11 kući horoskopa (kuća analogna znaku Vodolije) i to me opisuje kao osobu koja izuzetno ceni i poštuje svaku vrstu slobode. Taj položaj vladara horoskopa me opisuje i kao „socialite” osobu. Ova kuća se odnosi i na astrologiju, pa sam zato otvorena za kosmičke uplive. To je jak kod i da razumem sve ljude, bez osuđivanja i prosuđivanja.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Ne bih volela da bilo šta znaju.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitala?
Trenutno čitam knjigu koju sam dobila od prijatelja za poslednji rođendan „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” autora Nenada Novaka Stefanovića. Trudim se da mesečno pročitam bar dve knjige. Knjiga koja mi se baš dopala, jer je skroz drugačija od svega što sam čitala, jeste „Mi” Jevgenija Zamjatina. Radnja se dešava u budućem veku Iks u zemlji pod nazivom Jedinstvena država. Ova knjiga je snažno uticala na buduće književne distopije „Vrli novi svet” i „1984”.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Ne idem na karaoke, niti me privlači takva vrsta zabave. Pevam u kafani i sa društvom u izlasku. Je l’ se to računa?
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Londonom uvek volim da šetam, on mi je prva misao. Obožavam Muzej Viktorije i Alberta i deo posvećen istoriji mode. Sledeći mi pada na pamet Madrid.
U Beogradu…
sam se rodila. Nostalgična sam po pitanju Beograda kakav je pre bio. Metropola u svakom smislu te reči. Ovo danas nije Beograd. Nedostaje mi taj svetski vajb koji je Beograd imao. Meni je Beograd rokenrol. EKV i Partibrejkersi.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Šta si izabrala za sledeću inkarnaciju? Gde ćemo i s kim ćemo?
Foto: Marko Poplašen