Svetska izložba EXPO 2025, koja se održava od 13. aprila do 13. oktobra 2025. na veštačkom ostrvu Jumešima u zalivu Osake, okupila je rekordnih 158 zemalja i brojne međunarodne organizacije, kompanije i umetničke kolektive, sa zadatkom da, pod krovnom temom “Designing Future Society for Our Lives”, predstave vizije mogućih puteva razvoja globalnog društva.
Za razliku od prethodnih izložbi koje su se često fokusirale na prikazivanje tehnoloških dostignuća, EXPO 2025 u Osaki zauzima širu perspektivu spajajući arhitekturu, ekologiju, digitalnu umetnost, sociologiju i filozofiju života, s ciljem da preispita odnos čoveka i planete u 21. veku. U ovom kontekstu, paviljoni ne služe samo kao prostori reprezentacije država, već kao scenografije za dijalog, razmenu i imerzivno promišljanje budućnosti. U nastavku predstavljamo devet paviljona koji su, svojim konceptima, izvedbom i ideološkom preciznošću, već sada izdvojeni kao ključni doprinosi ovogodišnjoj izložbi.
Nordijski paviljon: ekološka estetika kao poruka
Zajednički paviljon Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske, “Nordic Circle” projektovao je italijanski arhitekta Michele De Lucchi sa svojim AMDL Circle studiom. Konstrukcija je u celosti izrađena od reciklabilnog drveta, sa jasnim referencama na nordijske ambare i tradicionalnu zanatsku arhitekturu. Tematski, paviljon promoviše život u skladu sa prirodom, cirkularnu ekonomiju i nordijski model društvenog poverenja. Imerzivna izložba vodi posetioca kroz sveobuhvatan narativ o ekologiji i kolektivnim rešenjima. Na krovu se nalazi restoran sa fokusom na lokalne i sezonske sastojke.
Portugalski paviljon: arhitektura u dijalogu s okeanom
Pod naslovom “Ocean, A Blue Dialogue”, portugalski paviljon delo je arhitekte Kenga Kume, koji koristi materijale kao što su viseće užadi i reciklirane ribarske mreže kako bi formirao dinamičnu strukturu koja pulsira zajedno s vetrom i svetlom. Arhitektura metaforično uranja posetioca u dijalog između tradicije i savremenosti, koristeći more kao simbol tranzicije, trgovine, klimatskih izazova i istorijskog pamćenja.
Britanski paviljon: dizajn kao konceptualna struktura
Paviljon Ujedinjenog Kraljevstva nosi naziv “Ideas That Grow”, a izgrađen je od modularnih aluminijumskih panela, inspirisanih bušenim karticama koje su činile temelj ranih računarskih sistema. Na formalnom nivou, arhitektura evocira asocijacije na dečije građevinske blokove, ali u suštini, paviljon komunicira narativ o potencijalu otvorenih sistema i evolutivnog dizajna — struktura se može potpuno demontirati i rekonfigurisati, čime se ukazuje na adaptivnost ideja u savremenom društvu.
Holandski paviljon: svetlosni disk antropocena
Holandija je odlučila da svoj arhitektonski gest poveri RAU arhitektima, koji su oblikovali paviljon oko vizije belog sfernog „sunčevog diska“, podsećajući na energetske tokove i klimatsku urgenciju. Laminarna fasada kroz koju svetlost filtrira posetiocu pruža osećaj kruženja vode i svetlosti, dok unutrašnja izložba koristi umetničke instalacije i narativne prostore kako bi tematizovala 425 godina kulturne razmene između Japana i Holandije.
Uzbekistanski paviljon: arhitektura znanja
Pod naslovom “Garden of Knowledge”, uzbekistanski paviljon delo je berlinskog studija Atelier Brückner. Osnovni formalni element je reinterpretacija amuleta tumar, koji simboliše zaštitu i prenos znanja. Arhitektonski narativ se razvija u tri segmenta, zemlja, vrt, šuma, gde posetioci ulaze u složeni narativ o istoriji Centralne Azije, putu svile, nauci i savremenom obrazovanju.
Kanadski paviljon: led, voda, obnova
Rayside Labossière i Guillaume Pelletier dizajnirali su paviljon koji evocira slike kanadskih ledenih tokova i prolećnog topljenja. Struktura od reflektujućih panela i transparentnih segmenata prikazuje metaforu društvene i ekološke obnove. Značajan deo korišćenih materijala je iznajmljen, što dodatno naglašava posvećenost održivim i privremenim strukturama koje ne ostavljaju dugoročan otisak na prostoru.
Američki paviljon: digitalna scenografija nacionalnog identiteta
Delo Trahan Architects, paviljon SAD-a sastoji se iz dva simetrična trouglasta volumena, povezanim otvorenim trgom inspirisanim japanskim torii prolazima. Unutrašnjost koristi LED tehnologiju za prikaz panoramskih pejzaža Amerike, ali ne u funkciji spektakla, već u cilju izazivanja dijaloga o digitalnom prostoru i stvarnom identitetu. U centralnom delu se nalazi staklena kocka koja reflektuje kretanje sunca, čime se stvara dijalektički odnos između tehnološkog i prirodnog.
Francuski paviljon: Ocean Dome
Francuski paviljon, nazvan “Ocean Dome“, rezultat je saradnje arhitektonskih studija Coldefy i CRA-Carlo Ratti Associati. Koncipiran kao “Teatrum Naturae“, paviljon predstavlja narativnu šetnju kroz različite pejzaže Francuske, od planina do obala, simbolizujući povezanost čoveka sa prirodom. Struktura paviljona koristi inovativne materijale poput karbonskih vlakana, bambusa i recikliranog papira, čime se postiže lagana, ali čvrsta konstrukcija koja ne zahteva duboke temelje. Ova arhitektonska rešenja omogućavaju lako rastavljanje i reciklažu paviljona nakon završetka izložbe, čime se minimizira ekološki otisak. Unutar paviljona, posetioci mogu doživeti interaktivne izložbe koje istražuju teme kao što su ultrahidrofobnost i plastično zagađenje okeana, podstičući razmišljanje o održivosti i budućnosti našeg plavog planeta.
Bahreinski paviljon: povezivanje tradicije i inovacije
Bahreinski paviljon, pod nazivom “Anatomija dhowa“, delo je libansko-francuske arhitektkinje Line Ghotmeh.Inspirisan tradicionalnim bahreinskim brodovima dhow, paviljon reinterpretira drevne tehnike brodogradnje koristeći oko 3.000 komada neobrađenog drveta spojenih bez upotrebe čelika ili betona. Paviljon se nalazi u zoni “Osnaživanje života“ i orijentisan je prema moru, čime se simbolizuje Bahreinova istorijska uloga kao pomorskog čvorišta. Korišćenjem pasivnih metoda hlađenja, poput ventilacije morskim vetrovima, paviljon smanjuje potrebu za mehaničkim sistemima, čime se dodatno ističe njegova održivost. Unutrašnjost paviljona nudi senzorno iskustvo kroz izložbe koje istražuju teme trgovine, zanatstva, proizvodnje, biserarenja i ekologije, naglašavajući Bahreinovu bogatu kulturnu i pomorsku baštinu
EXPO 2025 Osaka se već sada pokazuje ne samo kao platforma za arhitektonsku i kulturnu reprezentaciju, već kao prostor u kojem se simulira i testira moguće društvo budućnosti, ono koje neće biti zasnovano na dominaciji tehnologije, već na ravnoteži, obnovi i međuljudskom razumevanju. Za sve koji prate arhitekturu, teoriju prostora, klimatsku politiku i globalne kulturne tokove, ova izložba nudi izuzetno relevantnu tačku promišljanja o novim paradigmatičnim oblicima javnog prostora, identiteta i kolektivne imaginacije.